Генерал једне од земаља чланица НАТО и некадашњи високи официр Кфора се осећа кривим за смрт Андрије Томановића, професора Медицинског факултета и хирурга КБЦ Приштина, којег су Албанци 1999. масакрирали у Приштини јер га је он наговорио да не напусти град, рекавши му да им је његова лекарска помоћ неопходна. Генерал је сада затражио опроштај од патријарха српског Иринеја.
„Због овог човека ме и дању и ноћу мучи савест, и ја сам морао да дођем у Београд да видим патријарха и да изразим кајање због свега што сам урадио.
Наиме, кад су НАТО снаге ушле по Кумановском споразуму у Приштину, ја сам затекао човека – Андрију Томановића, који је радио као лекар у приштинској болници, како се пакује и спрема да напусти град. Ја сам га од тога одговорио и рекао да су нам сад лекари најпотребнији и дао му чврсту официрску реч да му се ништа неће десити, и да му ја гарантујем безбедност“, рекао је генерал патријарху Иринеју, преноси портал vesti-online.com.
„Он ме је послушао и остао. Сутрадан кад сам дошао у болницу њега није било.
Својим официрима обавештајцима сам наредио да га пронађу. После неколико дана потраге добио сам извештај да су Албанци доктора масакрирали, извадили му све унутрашње органе, а остатке тела бацили. Од тада моја мука не престаје јер сам се осећао кривим за његову смрт, што уистину и јесам био, и што сам погазио официрску реч. Имао сам потребу неком да ово испричам и затражим опроштај, ако је опроштај могућ за ово недело које сам учинио“ закључио је генерал своју исповест.
До ове приче је дошао недељник „Печат“ преко владике ремезијанског Андреја, 20. јануара.
Верица Томановић, супруга настрадалог доктора и председница Удружења киднапованих и несталих са Косова, каже да је њена породица у шоку од изласка ове приче у „Печату“.
„За ових 13 година сам куцала на сва могућа врата да бих сазнала шта је са мојим супругом Андријом, а онда смо и ја и моја деца из новина сазнали да је мртав. Не можете ни да наслутите колико се лоше осећамо“, изјавила је Томановићева за vesti-online.com, а њен супруг се и даље води као нестао, и то још од 1999. године.
На питање шта би рекла генералу када би хтео да посети њену породицу дала је јасна одговор:
„Рекла бих му да ће га ово што је учинио прогањати до краја живота и да је остао дужан нашој породици. Не знам да ли бих заправо имала снаге да му видим очи“, истакла је Верица.
„Тог дана, око 13 часова, се чуо са ћерком и од тада му се губи траг. Албанци су га киднаповали из болнице, мада су се око ње налазила чак три прстена обезбеђења војника Кфора“, описује Томановићева нестанак свог супруга и каже да не зна ко је тај генерал који се осећа одговорним за смрт њеног мужа.
„Требало је прво дадође код нас, погледа нас у очи и затражи опрост, а тек онда да се обрати нашем патријарху. Казао је да 13 година због тога не може да спава. Господине генерале, и моја породица 13 година не спава и проживљава најгоре могуће кошмаре. Наши унуци и дан-данас мисле да им је деда жив, па му пишу писма. Реците тој деци да више немају потребе да пишу“, поручује Томановићева плачући.
Она је рекла да само жели да сазна где је њен супруг како би могла коначно да га сахрани.
„Велика је грехота да човек који је 36 година спасавао животе другима, никада не гледајући које је вере или нације, почива без имена и презимена. Надам се да за себе не тражим пуно. Али, шта ћемо са осталим несталима? Мој супруг је само један од 520 несталих Срба или само један од 1.772 несталих Срба и Албанаца са Космета“, наглашава Томановићева.
„Хоће ли овај генерал или неки други генерал који је био све и свја на Косову, такође, да се покаје и за њих. Нека нам барем сада кажу где су кости тих људи. Зато нашој држави Србији ово би морала да буде прва тема у разговорима са Приштином. Нека на почетку сваког разговора покажу писмо моје унуке Софије која дозива деду са нацртаним анђелом с крилима“, закључила је Верица Томановић.
Тражење истине код НАТО
Вељко Одаловић, председник владине Комисије за нестале, истакао је да ће тражити истину од НАТО.
„И због породице Томановић која је веома узнемирена, али и због истине, хитно ћу тражити од званичника НАТО-а да саопште све појединости и то из два разлога. Прво, како бисмо покушали да сазнамо место где се налази тело доктора Томановића, и друго, како би се покренула кривична одговорност за оне који су га убили. Ако нису већ тада реаговали, нека нам сада помогну да сазнамо истину и у овом, али и у свим другим случајевима где породице траже своје најмилије.“
bok ce svima suditi koje sto ucinijo u zivotu
Generale,ne sumnjam da ste imali nameru da odrzite datu rec doktoru.Ali kad ste saznali sta se sve desilo MORALI STE ako ste castan covek da progovorite mnogo ranije i da obelodanite istinu ponajpre porodici doktora, zatim srpskom narodu pa tek onda patrijarhu i ne znam vec kome!Dakle, viste otisli patrijarhu zbog sebe a ne zbog greha znajuci unapred da ce patrijarh oprostiti!Nije vam oprosteno generale sve dok kajanje ne izrazite gledajuci u oci porodicu doktora i dok ne istrazite gde su kosti njegove kao i mnogih drugih mucenika.Ovako sve je u funkciji sebicne zelje da mirno spavate.Ne cete moci, generale!
i šta traži taj lik kod popa???
Zašto nije otišao kod doktoreve porodice i ispričao im
Đubre belosvetsko