Аутор: Мирјана Брацановић
Један по један храбри вук,
одлази сам у мрклу ноћ.
Завијање се његово претвара у хук,
и тело његово губи моћ!
Чудно је доба за вукове дошло,
изгледа да им је време прошло!
Ако их сада забораву дамо,
ретки ће их се сећати само!
Не дајте браћо да умру вуци,
добро је док им се чују звуци!
Истина је иста док заклетва траје,
и вук вуку обећање даје!
Време је за урлик што пара ноћ,
задње је време да покажемо моћ!
Устајте вукови!
У име ос. Бранка Берчека и Милорада Улемека сам Вишем суду у Београду предао Молбу за условни отпуст са издржавања казне затвора. Осуђени Улемек је издржао више од 20 година док је Берчек на издржавању казне преко 21 године, чиме су испунили законски услов да издрже више од половине казне и стекли право на условни отпуст.
Кад Проклетије з’дрхте од силе топова И под месецом пуним завлада рика Нек’ знају сви од Тиране до Борова Долазе по своје Вукови са Паштрика!
Црква у Каони посвећена је Усекованију главе Светог Јована Крститеља, од данас се уписала међу меморијале који нас подсећају на ратна дешавања на Косову и Метохији током 1998. и 1999. године.
Након вишемесечних крвавих окршаја на подручју Банијског трокута, 12. септембра 1991. десила се одлучујућа битка за Костајницу.
За њега није постојала подела на Крајину, Банију, Лику, Славонију, Кордун, Херцеговину, Босну, Рашку и Косово. За њега је све то била Србија блатњава од крви коју је бранио, коју је штитио, коју је видео онако како већина није.
Србине, ретко у шуму залазиш. Толико ретко да више не знаш ни ко ни шта у њој живи и њоме господари, па си престао у њој заклон, утеху и снагу да тражиш, па си престао да је поштујеш и да је се плашиш.
Тукао си звијери, Радојице, брате, и живот би, команданте, многи дали за те! Вођа Црвених беретки, Подгоричанин био, храброст, чојство и врлине никад није крио!
Одувек си био чвршћи, него стена, о чија рамена, ломише се копља и крвника чета, падаше к’о снопља, под шапама вука, навек уништена.
Било је то у Голубићу, на тромеђи где Срби вековима живе. Поносно одолевајући кроз те векове свим окупаторима. Увек приморани да изњедре неког новог неумрлог Гаврила, да докаже свима да је то земља Србинова.
Уз треперав сјај од свеће, што угаснут живом неће, јер га греје, светли, води, док кроз тмине дана броди, а ноћу га сенке прате, снене браће
Братунац, 24. март 1999. Седим у „Фараону”, кафићу у центру Братунца, чији је власник мој брат. У претходном грађанском рату у Босни прославио се под надимком Мунгос.
На пољима груде родне, некад силне, благородне, крв предака, узбуркана, у времену, наших дана.
Blago nama,dok je vukova
na siptarskoj zastavi umesto orla je sova
hrabri moji drugovi i saborci
za vas su ostali samo orci.
Srbija ponosna na svakog Vuka
za nas Srbe niste bruka
pamtice vas svaki izdajnik
svaki je Srbin Vas vojnik.
Zato braco moja ponosno klicem vase ime
Neka siptar stalno kuka , kada je sreo beretku i vuka