Обиљежено 23 године од страдања Срба у насељу Чардак код Дервенте
Служењем парастоса, полагањем вијенаца и цвијећа, у спомен-комплексу на мјесту масовне гробнице гдје су нађени посмртни остаци убијених Срба, данас су обиљежене 23 године од страдања 37 Срба насеља Чардак.
Предсједник Удружења ратних заробљеника Драго Кнежевић рекао је да је већина Срба убијена на Мали Васкрс 1992. године на кућном прагу, а злочине су починили припадници регуларне војске Хрватске, потпомогнути паравојним хрватско-муслиманским јединицама из Дервенте.
Осим страдања Срба у самом насељу Чардак, помен парастос и сјећање је одржано и за страдале мјештане у логорима Пољари, Томасово брдо, насеље Јасиковача-Гаковац.
“На овом мјесту гдје се гради спомен-комплекс после ослобођења Чардака нађена је масовна гробница са 19 убијених мјештана, на гробљу у Модрану нађено је још девет. Насеље је било 15 дана окружено, 37 Чардаклија је убијено, у логоре је одведено 40 мјештана”, рекао је Кнежевић.
Дио мјештана, каже Кнежевић, некако је прешао ријеку Укрину и спасао се на слободној територији ове општине.
“Одведено је 15 логораша да копају ровове на Томасово брдо где је осам убијено, док су остали прошли са тешким рањавањем. Побијене су читаве породице на кућном прагу”, рекао је Кнежевић.
Он је истакао да су бројни логораши дали изјаве и учествовали као свједоци у поступцима који се воде пред домаћим судовима, те да су, нажалост, бројни логораши умрли од посљедица премлаћивања и мучења по логорима.
“Људи су обољели, умиру. Највећи свједок свих злочина Миле Кузмановић је умро, био је на свим већим мјестима на којима су Срби затварани и мучени”, каже Кнежевић.
Он истиче да ће дио предмета за ратне злочине бити процесуиран у Хрватској, пред судовима у Загребу и Осијеку, јер извршиоци злочина нису доступни правосудним институцијама БиХ.
“Логораши су прихватили одлазак у Хрватску да свједоче. То јесте нова патња за логораше, али са циљем доказивања страдања Срба и тај болни процес морамо преживјети”, каже Кнежевић.
Начелник општине Дервента Милорад Симић је изјавио да је страдање Срба насеља Чардак злочин који се не смије заборавити, те је потребно све одговорне за злочине извести пред лице правде, ради заједничке будућности.
“Рат би требало да има своје принципе, ово што се овдје догодило урађено је мимо прописаних норми. Урађено је оно што се никада није смјело. Жао ми је што је веома мали број људи процесуиран за почињени злочин и надлежне институције треба да учине више да их стигне правда”, рекао је начелник Симић.
Он је истакао да се на овом мјесту гради и капела, те додао да ће сваке године долазити да се присјете страдалих.
Борка Гуњевић из Чардака каже да догађаје из 1992. године никада неће заборавити и додаје да је разочарана јер одговорни нису довољно кажњени за учињена недјела.
“И сама сам била заробљеник у логору Дома ЈНА заједно са мужем. Жао ми је што Алмаз Незировић није испоручен БиХ да му се суди, јер је понајвише тукао мужа, а мени је пријетио смрћу. Не знам из којих разлога је мог мужа толико мрзио, јер су заједно радили у фабрици”, рекла је Гуњевићева.
Она је истакла да је њен муж одведен да копа ровове и убијен је с леђа међу осморицом на Томасовом брду.
Вијенце су положиле породице убијених, делегације Удружења ратних заробљеника, породице погинулих бораца и убијених цивила, представници Борачке организације, општине, народни посланици и други.
На мјесту гдје је откривена масовна гробница започета је градња спомен-комплекса, а у овогодишњем капиталном буџету општине предвиђено је 25.000 марака за наставак изградње.
Спомен-комплекс гради се као знак сјећања на све страдалнике Чардака, а замишљен је и као мјесто на којем ћемо се сјећати и страдалих цивила из насеља Јасиковача-Гаковац.
За злочине над Србима у Дервенти осуђен је Нихад Хамзић Фриц на двије године затвора, Ивица Перковић Мунгос на четири године затвора, затим Есад Чавалић на пет и његовог брат Дервиш на пет и по година затвора. Чека се изручење Алмаза Незировића, некадашњег чувара логора Рабић, које је одобрио федерални амерички суд.
Сличну процедура – изручење се очекују и код Азре Башић која се налази у америчкој савезној држави Кентаки, а којој логораши на терет стављају да је заклала Благоја Ђураша из насеља Чардак, те да је натјерала заробљенике да лижу његову крв.
Страдале су читаве породице – из куће Лазаревић отац, мајка и син, из куће Живковић отац, мајка и син, брачни парови Зорић и Ћудић.
Ученици ОШ “19. април” говорили су пригодне ријечи, а помен парастос су служили свештеници Српске православне цркве.
РТРС