Погледајте снимак муслиманских терориста из 28. дивизије такозване армије БиХ из 1994. године стационираних у Сребреници. Пред камерама муслимански злочинци говоре „да Србе треба клати као керове, као и да треба уништити све што је српско“.
Годину дана касније ови кољачи су се од страха разбежали из Сребренице пред војницима Војске Републике Српске, остављајући своје жене и децу.
Тек двадесет им’о љета, командир је био вода. Херој Мрга звијери тјера, тог Насера, злобног рода! 28. сребреничка дивизија, у расуло док је пала. Милићевић хитао је, на рафале од душмана!
Документарно-играни филм „Коридор 92” бави се хронологијом једне од најзначајних битки Војске Републике Српске – битком за пробој коридора у Посавини.
Уједињене нације прогласиле су Жепу заштићеном зоном. Све новине свијета су о томе писале. О педесет најбољих момака који су изгинули на Жепи нико није писао.
Како то обично бива у сваком рату, прво страда истина. Лаж, као примарна муниција, у рафалима бива решетана из катодних телевизијских цеви ономад, а данас из свих доступних медија.
Еј да ми је видет’ Романију и орлове што се над њом вију, да испалим са ње три гранате, па нека ме у тамницу врате.
Тврдње да је у Сребреници почињен највећи геноцид после Другог светског рата су срамотне, зато што се то тамо није догодило, а прави геноцид у којем је убијено око 2.000, а протерано 250.000 људи почињен је у Републици Српској Крајини, изјавио је амерички писац и публициста Џаред Израел.
Како данас живе српски борци који су стварали Републику Српску? Ево један тужан примјер из Братунца.
Код Централног споменика српским цивилима и војницима у Скеланима код Сребренице данас је служен парастос и прислужене свијеће за покој душа 305 настрадалих Срба из овог мјеста и околних села, које су сребреничке муслиманске снаге убиле у грађанском рату, а њих 69 усмрћено је на данашњи дан 1993. године.
Како је технички слабо опремљена ВРС успела да обори три, од четири тада произведене БПЛ Предатор? Кога то интересује? Званично, то се никад није догодило. Међутим, фотографије и снимци то демантују.
Зовем се, вели, Мишо, тек толико да би донекле открио идентитет. Човјеку у рату име ништа не значи, он је само број на невидљивом, али стално промјењивом списку живих и мртвих.
Код централног споменика у Скеланима, крај Сребренице, служен је парастос за 305 Срба, бораца и цивила, које су 1992–1993. године убиле муслиманске терористичке банде под командом злочинца Насера Орића. За страдања становника у скеланском крају још нико није одговарао.
Šljam poturčeni! Da zaviri na tavan kuće rodne našao bi slavsku ikonu i sveću koju mu je prađed sakrio kada se poturčio!
Istina! !
Hej druže Ratko, skim posla imamo ti si znao zato te u srce ljubim slatko.
Gori poturica no Turcin!
Zato ih bog i kaznjava malo sam ih uputnao normalnih a ovi nacisti iz austrije i nemacke ih koriste radi sopstvenih interesa jel vide da imaju bogom date budale
Pa unistili su sebe, neka se pomire s cinjenicom da su zivote dali za nasu Republiku Srpsku, sad neka zive u toru od 25 % teritorije koji smo im poklonili jer ni to nisu bili sposobni sami da osvoje. Sledeci put zna im se.