Пустите јунака напоље
Газите храбро војници, Нека су чују кораци, Одјек нека преплави све, У име Србске заставе...
Вук дивљине (Јунак знани)
Зар се може вук дивљине, одбранити од судбине, ако чопор свој изгуби, ако ли га ране људи...
Косовска ноћ
Ноћ и тишину рафал пара, наступа чета са пуно жара. Немамо времена снове да снимо, одлазимо да се не вратимо!
Вазда смо ишли дигнуте главе
Вазда смо ишли дигнуте главе, стазом победе, части и славе! Знали су злотвори јадни, подмукли, да их рањене нисмо тукли.
Душан Јовичић: Војска Републике Српске
Сједећи тако на своме столцу, и причајући своме сину, сада већ, чињеницу јасну, да Срби увијек поносно гину.
Српске „вође“
Украли народу и око из главе, Све те вајне вође, насилне дандаре, Сад наше потопе као тријумф славе, А широм Србије зле ломаче жаре!
Потапање ваљевске Грачанице
Сатана се зацарио јесте, у Држави без Срца и главе, Место срца сподоба без лица, место Главе светска варалица Први смрди Андрићу на венцу, други служи Енглезу и Немцу.
Дечак и Леси
Дође време кад се сетим свега, рата, људи, минулих времена, тада често помислим на њега, тог дечака којег више нема. Сузе саме крећу ми низ лице, а срце се мимо воље стресе. Драго дете села Каменице, јаук чујем твоје мајке Десе.
Србске чиче
Седе главе свуда личе, уз пшеницу која ниче, и унуче које сриче, послушајте њине приче...
Орлови раја
По јакој киши испод капута, у мрачном кланцу златне планине. Дрхтавим гласом мајка шапута, биће све добро не брини сине...
Зашто ме гониш?
Зашто ме гониш вољени Роде? Ратника храброг из прошлога рата, зашто допушташ да душмани ходе, и улазе на твоја „велика врата“?
Кад говориш о ратницима…
Кад говориш о ратницима... говориш о крви, цела је Отаџбина натопљена с њом. О животима младим што су пали први, херојски штитећи породицу, дом.
И твоје ће ране неко да вида
Отаџбини својој био си одан, на фронту храбри прегалац чврсти, Звездане брате сада си продан, прода те Јуда што се лажно крсти...
Роман Малишев – монах нарави витешке
О Господе свемогући, чудесни су твоји пути, сада ћете браћо моја, за монаха једног чути.