ВАСИЛИЈЕ ОД СЕМБЕРИЈЕ: Oj, Koсово, што ми те отеше
Отеше ми њиве и шумарке, и гробове мојих прадедова, отеше ми све светиње српске, душа ми је празна без Косова…
ВАСИЛИЈЕ ОД СЕМБЕРИЈЕ: Цару Душану Силном
Ој, Призрене, рано са Косова, кол’ка беше земља Душанова. Сећаш ли се четрнаестог века, ’еј прошлости славна и далека…
ВАСИЛИЈЕ ОД СЕМБЕРИЈЕ: Ој, Србине
Ој, Србине, шајкаче ти твоје, гробови ти свуд’ расути стоје, све од Цера до Крфа и Вида, жртво вечна, белосветских гњида…
ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!
Васкрснимо Браћо моја, сви храбри Вукови, нек вас редом Бог све Благослови, нека се јаја од Великог петка, црвене ко Црвена беретка!
Вучја туга
Ратовао, веровао, чувао и бранио… Зао га је свет ранио и забранио… Падао је и устајао али никада није посустајао… Штитио нејач и свој чопор, остаде укус горак и опор…
Одлазак вукова
Један по један храбри вук, одлази сам у мрклу ноћ. Завијање се његово претвара у хук, и тело његово губи моћ!
Лажу те, мајко, да сам пао, пао бих да сам душу им дао… (О Сретењу, вољеном Косову и Метохији)
Зашто си мајко у црнини, жив сам, погледај, не брини… Ево ме на јутрењу у Самодрежи, то само тело пред тобом лежи…
На бојном пољу
Ноћ. Одавно је гаснуо и последњи сунчев зрак, уместо у постељу на положај морам поћ. И осећам самоћу. Проклети мрак…
Срећан Божић Ратко Генерале!
Ова пјесма Браћо моја драга, овог дана путује до Хага, највећему од свих Генерала, којег мајка Србија је дала!
Сви поздраве шаљу Милораду
Јутрос рано из шуме сам дошо, ал’ не видех ко је јоште прошо, чини ми се није лепа Рада, ко да видех нашег Милорада…
Пробуди вука
Сети се корена, сети се славе, сети се како пред нама обараху главе. Издајник шета, с бичем у руци, да л’ сте то овце постали вуци?
Тибор Церна
За Србију ваља мрети, и на небо се успети, твоја су ти деца верна, рече јунак Тибор Церна. Рече и пред снајпер стаде, па повика: „Хајде гаде, у срце ме нанишани, Србија се тако брани”.
ВАСИЛИЈЕ ОД СЕМБЕРИЈЕ: Мирјани Драгичевић
Чујем од некуд вапај девојчице, спаси ме чико од ове тројице, напали ме брадати нељуди, помози ми, бар ти човек буди.
Стари вук је отишао пут плавога неба
Поруку вам шаље стари вук с планине, нек се спрема чопор Српске отаџбине, границу нам опет душманин напада, вукови на ноге да мајка не страда…
Сањао сам све српске јунаке
Сањао сам ноћас ја српске јунаке, у снове ми дошли браћа Југовићи, не осташе дуго, са Богданом старим, кажу да морају на Косово ићи.
Ми бранимо српску отаџбину!
Поздрав вука који се не боји, још застава у рукама стоји, и команда остала је иста, за мном Срби, уз Исуса Христа!
ВАСИЛИЈЕ ОД СЕМБЕРИЈЕ: Поема о Пеши
Сетимо се рата који беше, сетимо се Бошка Перић – Пеше. Команданта интервентног вода, скупо га је коштала слобода!