Драган Васиљковић, познатији као Капетан Драган, поднео је преко пуномоћника представку Комитету УН за људска права због незаконитости 11-годишњег притвора у Аустралији и Хрватској, као и незаконите екстрадиције, саопштио је његов правни заступник пред Комитетом, адвокат Горан Цветић.
У истом саопштењу Цветић оспорава и поступање хрватског правосуђа, наводећи да је Хрватска ретроактивно оптужила Васиљковића по одредбама Основног кривичног закона из марта 1993. године, а Васиљковић се, према оптужници, терети за кривична дела ратних злочина која су извршена између јуна 1991. и фебруара 1993. године.
“Оваквим поступањем хрватско правосуђе крши основне постулате свог уставног и кривичног права који предвиђају да се ниједан закон не може примењивати ретроактивно”, навео је Цветић.
Истовремено, Цветић је напоменуо да поступање хрватских судова крши и древно правно начело “nulla poena sine lege” (= нема казне без закона), будући да ниједно кривично дело за које се гони Васиљковић није у Хрватској било прописано као кривично дело пре марта 1993. године.
Штавише, у време наводног извршења кривичног дела “напада на Глину” у јуну 1991, за шта је оптужен Васиљковић, на снази је био Кривични закон СФРЈ, будући да се Хрватска отцепила од Југославије тек 8. октобра те године.
Васиљковић, иначе, негира сва кривична дела која му се стављају на терет, при чему је примену неважности хрватског закона на основу којег је гоњен истицао и његов адвокат Дан Мори у поступку екстрадиције у Аустралији.
Међутим, како је навео Цветић, у екстрадиционом поступку у Аустралији, Васиљковићу је незаконито било ускраћено право да има увид у преписку између Аустралије и Хрватске.
Исти став је изнео и у приговору на оптужницу преко адвоката Слађане Чанковић из Загреба, при чему су хрватски судови тај приговор у потпуности игнорисали, тврди Цветић.
Васиљковићу је у току суђење пред Жупанијским судом у Сплиту, а његов пуномоћник наводи да се представљање доказа тужилаштва окончава 20. марта, након чега следи доказни поступак одбране.
РТС
Zamolio bih redakciju ovog sajta da napiše jedan poduži tekst o pravilima ponašanju u ratu i bitne delove Ženevske Konvencije jer ja ne poznajem tu oblast , a želeo bih da je naučim jer me interesuje da li ja mogu kao vojnik na bojnom polju da uzimam vojnu opremu(puška,pištolj,municija,bombe,pancir,čizme,šlem,…) sa mrtvih neprijatelja i da ja koristim to za sebe a da ne odgovaram krivično na vojnom sudu i da li mogu posle rata da zadržim svu tu opremu jer sam čitao više puta da je bilo mnogo onih koji nikada nisu razdužili svoju. Kako se treba postupati protiv ratnih zarobljenika , kako postupati sa izbeglicama , i sve ono što vi kao redakcija smatrate da bi bilo bitno da se napiše.