Досије

„Ја, Улемек Милорад, нисам убио премијера”

Милорад Улемек Легија - Завршна реч

„Нисам имао ниједан разлог да наудим премијеру Ђинђићу, јер сам са њим био у пријатељским односима уз обострано поштовање”, рекао је Милорад Улемек Легија у завршној речи.

Legija-zavrsna-rec

Милорад Улемек Легија, у црнoj мајици са апликацијом вука, симболом ЈСО, изјавио је у завршној речи пред судом да нема никакве везе са атентатом на премијера Зорана Ђинђића и да није имао мотив за то убиство. Тврдећи да је са Ђинђићем био у пријатељским односима и да за себе не тражи ни милост, ни слободу, већ само фер суђење, Улемек је предложио суду да још не завршава суђење већ да му омогући да изведе доказе којим би биле отклоњене све недоумице.

– Да ли има победника у овом процесу? Ја мислим да ћемо сви изаћи као губитници. А неки људи из сенке, који сада трљају руке једини ће бити победници. Ја не тражим помиловање за себе и нисам се зато предао. Тражим фер суђење, а ви сте овај процес ипак преломили преко колена – рекао је првооптужени.

Он је објаснио да је одлуку да не присуствује завршним речима променио због порука својих сабораца и породица погинулих бораца који су му слали поруке да одбрани бар ЈСО ако не жели да брани себе.

– Прогутао сам свој понос. Нисам човек који пљује па лиже, али ови захтеви су ми били важнији од поноса – почео је Улемек свој говор који је трајао тачно три сата.

Вучија глава

Стајао је за говорницом гледајући право у очи судију Нату Месаровић. Пажњу је скретала слика вука разјапљених чељусти са дугачким белим очњацима и са црвеном беретком на глави, чије су очи такође гледале у судско веће. Преко те мајице носио је откопчани сиви сако, а испод ње белу кошуљу чија је крагна вирила.

– Реците како сте добили те поруке и како сте дошли до ове мајице, јер је до сада ниједном нисте носили на суђењу – питала је судија Ната Месаровић.

– Моја намера није да неког плашим или да вређам – одговорио је оптужени.

– На мене неће утицати отворене чељусти на апликацији – рекла је судија.

– Ово је израз мог личног протеста због тужиочеве завршне речи у којој је вређао припаднике ЈСО. Ако вама смета ја ћу сако да закопчам – казао је Улемек.

– Закопчајте – одговорила је судија, па је Улемек закопчао сву дугмад на сивом сакоу. Између ревера остала је да вири црвена беретка на глави вука.

– Сви имају право да сазнају ко је убио премијера Ђинђића. После четири године не бих овај процес звао процесом века већ недоумицом века, јер нисмо утврдили шта се десило 12. марта. Нисмо имали довољно храбрости. Питам се коме се журило и зашто ово сада личи на заверу. Морам да упоредим ово са случајем Кенеди, у коме истина није ни данас доказана, после 44 године. И тада се журило. И нађен је убица и знамо шта је било. Мислим да они који верују да је Ли Освалд убио Кенедија повероваће и да је Звездан убио Ђинђића – причао је Улемек.

Улемек је изјавио да је Дејан Миленковић Багзи, четврти сведок сарадник „ушао у процес као последњи четврти стуб да подржи оптужницу за коју тужилац каже да је армирана, а у ствари је све време на стакленим ногама”.

– Багзи каже: „Ја сам мали човек”, бабе, жабе, али пада на испиту, онда буба транскрипте и мали човек постаје сведок сарадник. Мислим да је требало да се сви руководе моралним формама према самом животу и логици. Миленковић тврди да сам ја донео одлуку да премијер буде убијен. Ми овде нисмо видели који су ти фактори и субјекти који су имали политичке амбиције да дођу на власт. Како смо ми то мислили да дођемо на власт. Мене власт никад није занимала. Ја за власт нисам способан јер не сматрам себе довољно паметним – рекао је Легија.

Он је казао да не стоји тужиочева теза да је јединица са 200 људи планирала да изврши преврат, јер се зна шта је потребно за преврат, а народ је то видео 5. октобра.

– Ако је ЈСО хтела преврат зашто то није урадила? Ако у новембру 2001. држава није могла да јој се супротстави, ко би јој се супротставио две године касније? Знамо да је војска падала на колена, а полиција је била приватна прћија Душана Михајловића, и сигурно нас не би уплашиле оне две канте од авиона које је послала војска у Кулу. Ког хапшења сам се ја плашио? Ја сам био примеран грађанин ове државе и многи су ме називали господином. Сва врата ове државе била су ми отворена – рекао је Улемек.

Првооптужени је казао и да је збуњен тужиочевом тврдњом о наводној акцији „Стоп Хагу” јер за три године у затвору није видео да се икад ико из Хага интересовао за њега или било кога из ЈСО нити у хашком затвору има његових сабораца. Зоран Ђинђић, додао је, није могао да утиче на хашка питања јер је договор о томе раније потписао покојни Слободан Милошевић.

– Наши пријатељски односи су настали 5. октобра и узајамно поштовање трајало је до 12. марта. Његови сарадници, Чедомир Јовановић, Владимир Поповић и Зоран Јањушевић покушали су то да минимизирају. Слажем се да је премијер доведен испред владе на стрељање, јер никога није било брига да после 21. фебруара, догађаја код хале „Београдска арена”, појача обезбеђење – казао је Легија.

Legija-zavrsna-rec-vuk

Кукавичје јаје

– Вештаци Душан Дуњић и Милан Куњадић су нас вртели по целој судници не би ли сабрали онај извештај да је то то. Ја сам се овде вртео и позвао командира да ми буде манекен, да докажем да није могуће да је премијер, човек на штакама, стражњицом покушавао да отвори врата. Ја сад морам да откопчам сако – казао је Улемек и вук са отвореним чељустима поново је погледао у судско веће.

Затим је рекао да премијер није могао да стоји у положају како тврде вештаци и да му се сако размакне толико да метак не направи оштећење на њему. Онда је показао како би сако остао неоштећен једино у случају да је премијер био окренут лицем ка улазним вратима.

Одмакао се од говорнице и окренуо микрофон на десну страну. „То је немогуће!”, рекао је Легија држећи са обе руке ревере сакоа у положају који потпуно откривају вука са црвеном беретком на глави.

– Кукавичје јаје из Висбадена чекали смо као Етиопљани кишу и опет нисмо ништа утврдили. Цео увиђај рађен је намерно мањкаво. Нећу да правим теорију завере, али не знам зашто су тако радили. Најважније ствари радили су на погрешним параметрима. Они кажу „могућа путања хица”, а за то „могуће” ја ћу, могуће, добити 40 година. Волео бих да ми неко покаже један материјални доказ да су Ђинђић и Веруовић погођени из пушке „Хеклер и Кох” и ја ћу се покрити ушима. И идем на робију и нећу се жалити. Нека ми неко покаже да су делови метака испаљени из те пушке! – викао је Улемек лупајући руком о говорницу.

Он се запитао да ли је баш он „једина будала” у овој земљи која се предала, тврдећи да је његова истина називана лажном истином. Рекао је да је током сведочења Владимира Бебе Поповића мислио да је он у ствари Ђинђић и да је он направио Ђинђића, а да је Чеда Јовановић довео у судницу своје тапшаче да му тапшу.

– Чеда тврди да нико није могао да мрдне од мене, да је влада владала од угла Немањине до угла Кнеза Милоша. Нисам ја у полицији био моћан него сам био поштован. Душан Спасојевић је био моћан, јер су други били слаби, јер су се продали за сто евра, телевизор, фен, пеглу, шта ли? Тај исти Спасојевић је пуштен из ЦЗ-а уз фанфаре и помпе и никад нико од њих није одговарао – рекао је Легија.

Он је казао да се у јавности много говорило о његовој предаји и да се причало да је све договорено. Запитао се која је то политичка странка која би могла да му било шта гарантује.

– Да ли неко мисли да сам ја сисао весла и да бих поверовао у то, а зна се за шта сам оптужен. Причало се, као, мало ће да седи у затвору, па ће да побегне. Нећу да бежим. Могу да побегнем, али нећу, јер из сваког затвора се може побећи – казао је Улемек.

– Али, нисте одговорили о вашој предаји – прекинула га је судија.

– Нисам завршио и надам се да вас не смарам. Није истина да сам се предао Горану Радосављевићу Гурију. Предао сам се момцима из Жандармерије, онако како сам рекао у својој одбрани. Ја сам био приведено лице, а правила се фама да су ту били Јочић, Булатовић, Тијанић, који је ваљда требало да прави шпанску серију од моје предаје, министар Стојковић, Мирослав Милошевић. Ја сам рекао како се то десило. Иза тога стојим и то је цела прича око предаје – испричао је Улемек. Пре три године, када се први пут појавио на суду, рекао је да је из зграде МУП-а одведен у ЦЗ и да нико није разговарао са њим док није изведен пред веће којем је тада председавао Марко Кљајевић.

Он је затим нагласио да нема никакав политички мотив за убиство Ђинђића и да тужилац није испитивао политичке мотиве „јер не би знао како да се испетља”. Поновио је да је излазак црвених беретки на аутопут у Београду био протест, а не побуна, рекавши да не жели никоме да види праву побуну, каква је била снага ЈСО и шта је она могла да уради да је хтела.

– Само смо хтели да покажемо држави да се људи не могу продавати на кило. Ја прихватам да тужилац каже да сам лажни патриота, манипулатор, али није у реду да се за Јединицу каже да је била паравојна формација, јер је у ту исту јединицу долазио премијер са својим малолетним дететом и она је извршавала налоге државног врха. Четири године против мене се води невиђена медијска хајка и ни у једној судници није важила претпоставка невиности. Зато не могу да тражим слободу, јер ми не треба слобода већ право да докажем да нисам оно каквим хоће да ме покажу – рекао је Милорад Улемек на крају завршне речи.

Погледајте снимак завршне речи Милорада Улемека Легије

Коментари (1)

  1. Lončar Slađana каже:

    Sloboda za Legiju. Knjiga grmi.

Напиши коментар