Христе Боже
Песма је позната и под називом „Химна косовских јунака“. Ова песма се певала у нашој ЈЕДИНИЦИ у свечаним приликама још од ратне 1993. године у једном од наших кампова. То се касније допало неким другим јединицама па су покушале да нас копирају у певању али потпуно безуспешно!
Христе Боже распети и свети,
Српска земља кроз облаке лети.
Лети преко небеских висина,
Крила су јој Морава и Дрина.
Збогом први нерођени сине,
Збогом ружо, збогом рузмариине.
Збогом лето, јесени и зимо,
Одлазимо да се не вратимо.
На три свето и на три саставно,
Одлазимо на Косово равно,
Одлазимо на суђено место,
Збогом мајко, сестро и невесто.
Збогом први нерођени сине,
Збогом ружо, збогом рузмариине.
Збогом лето јесени и зимо,
Одлазимо да се не вратимо.
Кад је драга да одлазим чула
За калпак ми невен заденула.
Кад је драга да одлазим цула
за капак ми невен заденула.
Збогом први нерођени сине,
Збогом ружо, збогом рузмариине.
Збогом лето, јесени и зимо,
Одлазимо да се не вратимо.
Послушајте аутентични тонски снимак из ЈСО:
Kako da dodjem do majce j.s.o. ima li crna boja?
Sloboda za Rodoljube!
Нису Срби кано што су
били. Лошији су него
пред Косовом, На зло су
се свако измјенили. Ти им
даде земљу и слободу, Ти
им даде славу и побједу,
И државу већу
Душанове, Ал даром се
твојим погордише, Од
тебе се лицем окренуше.
Господа се српска
изметнула, На три вјере
оком намигују, Ал
ниједну право не вјерују,
Православље љуто
потискују. Одрекли се
српскога имена, Одрекли
се својих крсних слава,
Свеце своје љуто
увредили. А ко диже
цркву задужбину, Не
диже јс Теби него себи.
Цркве дижу да их виде
људи, Цркве дижу, Богу
се не моле, Нит Божији
закон испуњују.
Великаши правду
погазили, Богаташи
милост оставили, Не
поштује млађи старијега,
Но се млађи паметнији
гради, Нит нејаког јаки
подржава, Већ га ломи
док га не саломи, Нит
сусједа сусјед оправдава,
Већ се куне криво за
неправду, Због блатњаве
земље од аршина.
Свештеници Вером
ослабили, Нит дјевојке
држе дјевојаштво, Свилу
носе грехом се поносе,
Млади момци поштењу
се смију, А свој разврат
ни од ког не крију, Нити
народ за недјељу мари,
Ни за празник ни обичај
стари, Нит празником
црквс испуњује, Празне
цркве ка пећине пусте,
Празне душе, па празне и
цркве; Свуд се црни црно
беззакоње.
Ne želim ulaziti u polemiku i nadmudrivanje ali bi bilo krajnje vreme da se počne upotrebljavati izvorni i jedini ispravni oblik reči koji za koren ima SRB pa tako u ovom slučaju srbski a ne srpski jer mi nismo SRPI već SRBI. U prilog tome treba da napustimo nametnuta i neispravna jezička pravila.