Песме

Донација

Песник: Ненад Милкић

Вучић у Сребреници

(Од Њега за њих)

Србија је штедела да би другом дала,
оном што нас презире, без разлога суди.
О велики Вођо, од срца ти хвала,
због тебе и ми смо много бољи људи.

Србија је гладовала да би други јели,
са сузом у оку мисао ми сину.
О премудри наш ми би само хтели
исказати дивљење твом милосном чину!

Србија се одрицала да би други стекли,
одлучно је обећао док камера снима,
да се није сетио и ми бисмо рекли
„Ево од мог детета, нека други има!“

Србија је радила а резултат рада
јесте развој комшија и њиховог града.
Хвала Богу драгом па Србија има
давати олако и делити свима.

Хвала и Њему што је од моје плате дао
(нити сам одобрио, до јуче ни знао).
Вођа нас учи, мораш то да знаш,
да је твоје само то што другом даш.

Дивим се пристајући јер сад немам куд,
ал’ те питам народе да ли си ти луд?
Плата ми све мања, хлеб и струја скупљи,
све што више читам постајем све глупљи.

Ја понешто знам, понешто и умем,
али ево признајем да ово не разумем,
те питам се гледајући у правцу Његовог лика,
Како се може давати из празног новчаника?

Одкуд бре Србији за давање пара
кад одавно нема ни сламарице, ни буђелара,
док питање долази из срушеног дома
„Колико кошта љубав? Зар пет милиона?“

Ето на крају у име свих нас,
обичног народа који пушта глас,
из срушених кућа, путева у распаду,
срећних у повлачењу, и гладних у нападу,
из сабирних центара, поплављених поља,
уништене жетве, и срушеног крова,
шаљемо Ти крик и немој да се стидиш
што од нас узимаш да се другима свидиш!!!

Напиши коментар