Данас је Слава ЈСО

Пише: Вук ЈСО

Данас је Слава ЈСО, једног периода у историји Јединице.

НАПОМЕНА: НЕ ПРЕПОРУЧУЈЕ СЕ ЗА ЧИТАЊЕ СВИМА ОНИМА КОЈИ НИСУ ИМАЛИ ПЕТЉУ ДА СЕ БОРЕ ЗА СРПСТВО, ПА СВЕСНИ СВОГ КУКАВИЧЛУКА ОКРИВЉУЈУ ПРИПАДНИКЕ ЗА СВЕ, СКОРО ПА И ЗА РАЗАПИЊАЊЕ ИСУСА…
…И ЗА СВЕ ОНЕ КОЈИ СУ ДОБИЛИ НОВАЦ ДА НАС БЛАТЕ.

А за остале…

Ја не пишем историју. Историја се сама пише. Ја овде пишем само један део онога, чега сам ја био сведок.

Моја маленкост у стварању историје.

Један колега и добар друг упита ме: “Шта ћеш данас написати?” Нисам мислио ишта да пишем, јер још времена треба да прође да би истина могла да се изнесе на видело… То и мојим клинцима кажем када ме терају да напишем књигу о ономе што сам прошао.

А истина ће изаћи на видело. Кад тад. Свака тренутна победа зла и неправде је само привид. И са првим рађањем сунца ће се распршити сав тај мрак. Овај мрак који већ деценијама прети да прогута Србе и Српство, покушавајући да нас претопи у неке друге измишљене нације и деформисане идеје.

Нека ове моје речи буду макар један зрак…

Јединица потиче много пре ЈСО и „надалеко озлоглашених ескадрона смрти“, исто као што и Четнички покрет, потиче много пре Равногорског покрета и Булајићевих стереотипа, који је своју јадну и издајничку судбину омиљеног редитеља аустроугарског каплара и мрзитеља Срба, посветио да укаља сву славу Српских комита, истовремено стављајући знак једнакости између Равногорског и Четничког покрета у целини, са циљем ниподаштавања целокупне историје и појма српског добровољца – јунака.

(Ја заиста не могу у овом контексту, контексту добровољаца да поменем и партизане, али молим, никог да ми се не узме за зло, јер партизански покрет се одрекао свих српских традиционалних вредности, пригрливши грчевито вештачки створену и на силу наметнуту идеју Југословенства. Идеја Југословенства је била погубна за Србе. И то је чињеница. И то је опште познато, тако да ја нећу улазити дубље у њен геноцидни однос према српској историји. Не желим да по Н-ти пут правим поделе, већ да нагласим да је наша држава Србија, а наш народ Срби. Без обзира на вероисповест и политичка опредељења).

И једни и други и припадници Четничког покрета и припадници Јединице су били добровољци који су у одсудним тренуцима за свој народ, отишли далеко од свог дома и узели пушку у руке, борећи се за опстанак и ослобођење српског народа, ван граница Србије.

Припадници Јединице су се мењали, као и команданти.

Јединица је опстајала.

А знате зашто? Зато што је она Нешто изнад свих оних који би да укину, потру, расеју низ ветар и песком заспу сва сећања, Наде, жеље и тежње у неко боље сутра ове јадне и измучене земље… И које год да су ознаке биле, који год оклопи, униформе, заставе… Јединица је била, јесте и биће. Јединица је симбол српског патриотизма и јунаштва. Последњи изданак славне српске историје.

Јединица је директни потомак Славенских ратника, Сербских витезова, хајдука, комита… Свих оних који су били спремни дати свој живот на олтар српства. И свако ко је једном био Припадник, то до смрти и остаје. То је нешто што се не може одузети. Осим ако својим срамним делом спрам Србије, сами себи не одузму то часно звање, бивајући одбачени од осталих Припадника.

И сваки од тих храбрих, а опет тако обичних и једноставних људи је носилац Пламена српства! Прометеји Србије. И можете ухапсити свих пар стотина последњих, активних припадника ЈСОа, али не можете ухапсити хиљаде оних који су били поносни Припадници Јединице и не можете ухапсити десетине и стотине хиљада оних који се осећају делом Јединице и не можете ухапсити и расформирати Идеју српства и Србије коју носи сав српски народ!

И где год да се нађе макар и један Припадник знајте да ће он „заразити“ све око себе храброшћу, чашћу и патриотизмом, дајући лични пример Припадника Јединице.

И они што нас не воле то знају. И зато нас мрзе. И зато нас се боје. И зато до у бесконачност понављају лажи и измишљотине уперене против Јединице и свих њених Припадника, Гебелсовска истина, унапред осуђени на пораз, јер српски народ је кроз своју историју преживео и тежа искушења… осакаћен. Али преживео.

Желим овом сликом да подсетим на један од раних знакова Јединице и на све оне најстарије Припаднике који живе неким сасвим обичним, породичним животима, у земљи и ван чекајући да се одазову на позив своје Отаџбине и дођу у помоћ. Са свих страна. Јер…

БОРБЕ ТРАЈУ, НЕ ВИДИ СЕ КРАЈ!

А дотле… Ћутимо и чекамо.