Да ли Вучић заиста „нервира“ Русе
Пишу: Тимур Блохин, Бранкица Ристић
Премијер Вучић стално шаље поруку да хоћемо најбоље односе са Русијом, али да је наш пут европски. Ако Вучић не нервира званичну Русију, он свакако нервира проруски настројене снаге у Србији. У тренутним околностима, потпредседник САД би могао да покуша да формира неку врсту „антируске коалиције“ у Европи, чији би Србија била члан.
Само неколико дана пошто је српски премијер Александар Вучић рекао да Џозеф Бајден, потпредседник Америке, није на њега вршио притисак по питању односа Србије и Русије, неки медији су пренели вест „из дипломатских извора“ да је Бајден Вучићу, говорећи о гасу, рекао да разуме односе Русије и Србије, али и да зна „да Вучић својом политиком нервира Русе“.
Александар Павић из Фонда за стратешку културу упозорава на чињеницу да је јавност сазнала за ову изјаву из дипломатских извора, а не директно од Бајдена. Због тога, Павић упозорава да не можемо са сигурношћу да тврдимо да је он то заиста и рекао.
С друге стране, он наглашава да Бајден то није морао ни да изговори, јер, како каже, има довољно европоборника у нашој дипломатији и у власти, који су ту „информацију“ могли да пласирају, а може бити и да је ту причу пласирао неко из западних амбасада. Павић подсећа да Руси никада нису званично тако нешто рекли, али и додаје да су чињенице следеће.
„Практично, Вучић стално шаље поруку да ми хоћемо најбоље односе са Русијом, али да је наш пут европски. И нон-стоп подвлачи да је то рекао у лице председнику Путину. Потенцира слику да је Москва та која покушава да се понаша покровитељски према Београду. У том смислу, ако Вучић не нервира званичну Русију, он свакако нервира проруски настројене људе и снаге у Србији“, каже Павић.
Говорећи о енергетици, која је и наводно била окидач за Бајденову „изјаву“, Павић каже да се Вучић ни приближно није борио за „Јужни ток“ као што је то чинио његов мађарски колега Виктор Орбан.
„То јасно показује да је Вучић још тада, бар пасивно, помогао Американцима у њиховом науму да минирају ’Јужни ток‘, у чему су и успели“, сматра он.
Павић разматра и могућност да се због најављене посте српског премијера Москви у овако пласираној „вести“ крије и нека порука која има за циљ да на неки начин изнервира и изиритира руску јавност.
„Могуће је да је Бајден само ’офирао‘ Вучићево усмерење и на неки начин му помогао, јер су проценили да му треба додатна помоћ. Очигледно је да им је сада Србија важна у грађењу једног антируског фронта у Европи, јер је и Црна Гора све ближа НАТО-у“, рекао је Павић.
Петар Искендеров, научни сарадник на Институту за словенске студије Руске академије наука, међутим, каже да Вучић „не нервира Русију у политичком смислу“.
„То је оно што Бајден, вероватно, прижељкује. Тренутно Вашингтон пружа подршку српској Влади, јер се у Београду све чешће прича о ванредним парламентарним изборима, а Вучић је више проамерички политичар него проевропски. Осим тога, у тренутним околностима, потпредседник САД би могао да покуша да формира неку врсту ’антируске коалиције‘ у Европи, чији би Србија била члан. Или боље речено, да поново формира ову коалицију, зато што у самој Европи расте подршка нормализацији односа са Русијом“, каже Искендеров.
Он истиче да засад нема основа ни за тврдњу да Вучић својим ставом по питању енергетске безбедности нервира руско руководство.
„Пре свега, зато што Србија више не игра толико важну улогу као што је играла пре неколико година, када се градио ’Јужни ток‘. Уосталом, Србија би могла да игра једну од кључних улога и у ’Турском току‘, уколико дође до реализације тог пројекта. Ако тај гасовод не буде коришћен за транспортовање гаса до Европе, већ за унутрашњу употребу у Турској, Србија ће изгубити сваки значај на енергетској мапи Југоисточне Европе“, каже Искендеров.
Он истиче да то не значи да ће Русија изгубити утицај у Србији, када је реч о енергетици.
„Као прво, имамо сет потписаних међувладиних уговора на основу којих је изграђено складиште гаса Банатски двор“, наводи Искендеров.
Осим тога, закључује он, Русија је присутна на српском тржишту нафтних деривата. Требало би имати у виду и да је шеф „Гаспрома“ Алексеј Милер пре неколико дана изјавио да постоји теоретска могућност за продужавање руско-украјинских уговора о транзиту руског гаса у Европу после 2019. године.
Спутњик