Србија

Барабе и капетани

Пише: Милован Бајагић


Фото: Спутник / Александар Милачић

„Срећне су оне војске које се по историји свога бића налазе већ у епоси властитог развијања и унапређивања а не у епоси повијања по личним прохтевима виших инстанци војне управе.“

Живојин Мишић

Велика већина нас воли своју земљу и онда кад не волимо своје суграђане. Међутим, батргајући се у моралном муљу и талогу данашњег система вредности, непрекидно се осврћући у нади да ћемо видети бар трачак светлости на излазу из овог „мрачног тунела“, осврнимо се на догађај од пре пар дана и случаја једног капетана Војске Србије.

Штампа је пуна мрачних и песимистичних наслова новинарских дилетаната, којима је циљ повећање депресије друштва и убијање воље и за најмањим отпором свесног и поштеног грађанина као и затупљивањем млађих нараштаја. Константно спиновање и форсирање „шокантних“ и „скандалозних“ наслова више служи за дезинформисаност него за информисаност друштва у којем живимо. Па тако и ова вест која је уздрмала јавност (додуше само на кратко) јер ће бити заборављена и замењена неком другом већ за пар дана. Мада вешто је искоришћена, да би потврдила максиму данашњег доба: патриотизам политичара је последње прибежиште хуља!

Наиме, капетан Војске Србије је напао активисте политичке странке. Комплетну истину знају капетан и активисти, делимичну истражни органи који су водили поменути случај а јавност само ону „сервирану“ путем медија и друштвених мрежа.

Капетана Вукшића познајем још од студентских дана на Војној академији. Што као другови са академије, што као колеге из специјалних јединица, о човеку ми је остало само најлепше сећање и утисак: добар друг, стручан, поштен, искрен, частан, високо цењен у колективу, способан… Активисте не познајем, штавише, као и добар део људи клоним се било којих политичких активиста било које партије.

Ванредних догађаја чији су актери активна војна лица је увек било и биће. У сваком систему, свакој војсци, свакој држави, сваком политичком уређењу… Узмимо за претпоставку да је капетан сто процентно крив (у шта лично чисто сумњам). Случај је требало добро испитати тј. истражити, подићи оптужницу, извршити суђење и тек по доношењу песуде, уз дозволу Министарства одбране објавити. Тако бар функционише у правно уређеним државама. Овако је капетан Вукшић, без горе наведеног процеса, медијски разапет и унапред осуђен од својих главнокомандујућих: начелника Генералштаба, министра одбране и председника држацве тј. „врховног“ команданта војске. По ком принципу и резоновању – то ниједном човеку који мисли својом главом, није јасно.

Називати неког јавно „барабом“ и то, што је најтужније, од стране председника тј. „врховног“ команданта је у најмању руку неумесно, злонамерно и са циљем да се изгуби и ово мало поверења у официрски кадар, а прикупе јефтини политички поени. Уосталом, војску су својим реформама од 5. октобра 2000. па надаље, политичари свели на функцију неке друштвене „украсне икебане“ а не институције која је темељ одбране и безбедности. На овим просторима патриоте су будале у сваком добу (бар се тако третирају) и самим тим овакво стање је нус појава горепоменутог.

Наиме, познајући капетана Вукшића, знам да је он лојалан земљи у којој живи, а не њеним институцијама и њеним чиновницима као начелник генералштаба и генерали око њега.

Њима је била дужност да стану у одбрану свог потчињеног и колеге, док се ствар не испита детаљно и суђење не заврши. Но велика је разлика између генерала и генералске униформе. Генерали су Младић, Лазаревић и многи други из наше славне историје, а ови тренутно активни, су само униформе и „војне икебане“ који само климају главом попут вешто издресираних папагаја. Карактеристично за менталитет људи који тренутно воде и командују војском је да нељудски фактор сматрају битним, док људско биће, његове жеље и мисли – укратко психолошке факторе – сматрају небитним и споредним.

Поставимо сад друго питање: откуд активистима политичких странака подаци и адресе грађана као и право да питају за кога ће гласати. То није анкета већ задирање у интимност и узнемиравање. За такве послове се бирају најбахатији политички омладинци који макијавелистичким принципима не бирају средства не би ли се истакли у очима својих политичких ментора и једног дана дошли на њихово место тј. без поштеног рада, усавршавања и труда.

И сад са једне стране имамо једног официра, који се увек истицао радом и залагањем, и активисте који иду од врата до врата и врше попис оних који су „за“ и „против“, и председника који јавно, без коначне одлуке суда, назива активног официра војске „барабом“.

Молио бих све који прочитају овај текст да ми јаве ако су икада чули председника Русије, Француске, премијера Уједињеног Краљевства или канцелара Немачке да официра своје војске јавно називају барабом. А немојте мислити да у њиховим војскама нема „ванредних догађаја“ од стране војних лица.

Највеће „барабе“ у овом несретном догађају који осликава пропаст овог друштва, нису ни активисти, ни капетан, ни председник, па чак ни наш вајни министар одбране (који није служио ни војни рок а „компетентан“ је за министра одбране), већ начелник Генралштаба и генерали коју су ову фарсу и дозволили.

Такође поставља се питање зашто се не пише о правом криминалу у војсци. Ево узмимо за пример потпуковника у пензији Г.А. – који је више пута документовано и јавно презентовао доказе криминалних радњи припадника војне безбедности. Изрекао јавно, пружио документоване доказе и министрима и начелницима и – ништа. Вук појео магарца што каже наш народ. Закон у овој држави је као паукова мрежа: крупне муве кроз њу лако пролазе и кидају је без последица, а ситне, мале се закаче и прођу најгоре. А народ као народ – дух је спреман, али воља посрће. А кад има воље има и начина. Или што би рекао Никола Пашић: „Спаса нам нема, пропасти нећемо!“.

Коментари (8)

  1. Миланко каже:

    хоће ли бити кривично гоњење активиста и челника те странке због пописивања и изнуде ствари које се воде по закону као слободна воља и тајност гласања

  2. Luki каже:

    Bio mi je komandir voda u 63.paddic.odmah po izlasku sa akademije.Bili smo mu prva klasa koju je vodio kao mladi potporucnik septembar 2002.Vuksa je kralj.Izuzetan staresina I jos bolji covek.Ziv bio Vukso ti meni 100 god.iako si u vojnoj policiji :-),ko zna himnu 63.shvatice.

  3. Tdex каже:

    Ovo me podseca na period pre drugog svetskog rata kada su nacisti vrsili pritisak na jevreje. Isto je i sada. Dakle, svi ostali koji ne misle kao AV su drzavni neprijatelji. Bio sam pripadnik 63. padobranske brigade u periodu pre nego sto je kapetan dosao u jedinicu i njega ne poznajem ali znam kakva se struktura ljudi nalazi u toj jedinici i siguran sam da se radi o kvalitetnoj licnosti. Sa druge strane vecina onih koji skupljaju sigurne glasove svesni su da se bave nelegalnim aktivnostima ali da imaju zastitu od strane svojih naredbodavaca da im se nista nece desiti. Eto svezeg slucaja da je jedan zaposleni sluzbenik jedne firme odbio da potpise za siguran glas te je brzinom munje sklonjen sa tog radnog mesta i rasporedjen na poslove sa najnizim loeficijentom svoje strucne spreme. Toliko o demokratiji.

  4. Milomir каже:

    Apsolutno se slažem sa stavom da su glavni krivci nosioci takozvanih generalskih titula (daleko su oni od pravih generala) jer su kao poslušnici podržali stav zvanične (kvinsliške) vlasti. Jadna je zemlja koja ima takav Generalštab. Jadna je zemlja koja ima takvu vlast! Oni zatvaraju svoje heroje jer znaju da bi takvi sutra mogli.povesti svoj narod protiv današnjih okupatora (Zapada) i njihovih vazala (Vučića i vučića, odnosno kučki i štenadi). A i to govno od Ministra vojnog je tu samo kao potrčko američkog potrčka i sluge. Eto vam demokratije, narode! Tražili ste-gledajte. Pljujte na JNA i Tita! Dok ste imali jednu himnu i jednu zastavu bili ste poštovani od cijlog Svijeta. Sad vam trećerazredni političari iz Amerike određuju kad ćete spavati, jesti, raditi, odmarati se, za koga ćete glasati, koga smijete voljeti i kome morati lizati cipele (da ne każem ono drugo). Cijepaju vam teritorije, uzimaju fabrike, hrane vas GM hranom, truju vam zemlju, vodu i vazduh, uništavaju porodicu i oduzimaju djecu, dovode vam nastrane umove da upravljaju vama i društvom u cjelini, a vi i dalje, kao najveći mazohisti, slijepo slijedite trenutne vođe koji su samo.pijuni u rukama trećerazrednih službenika novog robovlasničkog ili ti ga globalnog poretka. E pa, na zdravlje! Uživajte u smo mazohizmu!
    P.S. Ima i druga opcija: svko po usranu motku pa udrite po govnarima. Istjerajte ih iz Zemlje i pošaljite njihovim gospodarima. Ovi će ih proslijediti dalje jer Ameri nikad nisu podržali svoje saveznike nego su im zaboli nož u leđa kad više nisu imali koristi od njih (sjetite se Sadama, Biladina i td…) A možete ih i čaušeskovati kao što je to jednom učinio Rumunski narod…

  5. ex-personalac каже:

    Nista cudno od sadasnjeg NGS Dikovica. Isti u JNA nikada nije stavljan na listi za uzdizanje. Verovatno bi karijeru zavrsio kao kapetan I kl.

  6. Saša каже:

    Vojnici napuštaju vojsku poniženi i demoralisani, oni koji to treba da spreče i uvide nemaju želje za to, ponašaju se kao kabadahije, nek je bog uz srpsku vojsku i narod, i ja ću je napustiti ali ću uvek biti srpski vojnik i srbin

  7. dragan каже:

    Jako je žalosno ovo što se događa sa vojskom Srbije jer reforme iz žutog perioda očigledno još traju. primer vozi taksista na aerodrom bivsi Sombor a oni koji se vozaju kažu nemojte ispred kapije pa to nema ni u zanzibaru valjda moraš da paziš i kuda hodaš………….

  8. Dalibor каже:

    Zato je i nacelnik, sto poslusno klima glavom. Ne znam neku operaciju…gde se je istakao kao vojnik…vodja…
    Podrska prkosnom KAPETANU od svih nas bivsih vojnika i mislim jos uvek sposobnih rezervista da brane ovu nasu napacenu Srbiju! Jadne su nam i bedne staresine, odnosno oficiri koji u svojim kancelarijama drze prljave zastave nato pakta…

Напиши коментар