Зашто је ЈСО славила Аранђеловдан?

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

Када је Ресор државне безбедности у фебруару 1995. године преузео објекат у Кули и ту сместио главну базу ЈСО, званично су му дали назив – Центар за обуку специјалних јединица „Радослав Костић“. Костић је био истакнути припадник и официр „Црвених беретки“ који је вршећи своју дужност јуначки погинуо, током битке на Гладном брду у Западној Босни, на Аранђеловдан, 21. новембра 1994. године.

Тај дан се памти као најтежи и најжешћи борбени дан. На тај исти дан, у акцији, тешко је рањен и Ненад Бујошевић – Рамбо (у романима Милорада Улемека познат под надимком Буба Занети). Примио је три метка од којих један прострелно кроз ногу, други кроз руку и трећи у главу. Метак му је поломио вилицу на три места. Тада је стао на ноге, запалио цигарету и преко мотороле се јавио саборцима са речима: „Ја већ трећи пут пушим“. Колико је тешка била борба, указује и чињеница да су га ратни другови, који су га борбеним возилом покупили, преко мртвих газили како би стигли до санитета.

Ненад Бујошевић Рамбо

Јутро је почело са муџахединским покличима „Алаху екбер“ и „текбир“ који су долазили са непријатељске стране. У потпуном окружењу од стране далеко бројнијег непријатеља, на врху једног брда, мала група „отписаних“ је успела да се после десетак сати жестоке борбе пробије, из наизглед безизлазне ситуације и са неочекивано малим губицима.

Тог 21. новембра 1994. године, на Аранђеловдан, у борби са 505. бужимском бригадом, 5. корпуса такозване армије БиХ, поред Радослава Костића – Колета, погинуо је и Димитрије Јашек – Мита припадник Српске добровољачке гарде. Том приликом је рањено и око 20 наших бораца. Губици на страни непријатеља су били велики али немамо податак о њиховом броју.

Gladno-brdo-20-11-1994

Коле и Мита

У знак сећања на тај тежак дан, на наше погинуле и рањене другове, Аранђеловдан је изабран да буде слава наше Јединице и није само пука симболика. Иначе, на око 50 локација на ратиштима у Републици Српској Крајини, Републици Српској, Космету и на другим ратним подручјима, погинуло је 47 припадника „Црвених беретки“, док је 270 рањено. На Косову и Метохији погинуло је 11 наших другова из Јединице и то од почетка марта 1998. до повлачења снага безбедности из јужне српске покрајине јуна 1999. године.

Припадници Јединице су часно извршавали све постављене задатке.

ВУКОВИ, СРЕЋНА НАМ СЛАВА!

Детаљније о овим акцијама читајте у књизи Милорада Улемека Легије

Милорад Улемек Легија - БАБО




9 коментара

  1. Симке Симон

    СРЕЋНА СЛАВА ДОМАЋИНИ И СРБСКИ ВИТЕЗОВИ НА МНОГО ГОДИНА У ЗДРАВЉУ,РАДОСТИ И ВЕСЕЉУ! БОГ ВАМ ДОБРО ДАО У ДОБРИ И У ЗЛУ,ЈЕР ВИ СТЕ ЈАЧИ ОД СВАКЕ ЛАЖИ!

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *