Зашто је 1994. године пао Купрес?

пише: Душан Марић

Поводом изјаве др Војислава Шешеља у емисији „Ћирилица“ на ТВ „Хепи“

kupres

Говорећи о издаји Републике Српске Крајине и дијелова Босанске крајине 1994. и 1995. године, у емисији „Ћирилица“, код Миломира Марића (ТВ „Хепи“, субота 31. јануар 2014. године) Војислав Шешељ је, између осталог рекао и ово: „Динара је предата Хрватима без борбе, Купрес је предат без праве борбе, Грахово је предато…“

Јуче и данас звало ме је више земљака који се питају како је председник СРС могао да изјави да је Купрес предат без борбе, кад смо ми 16 дана водили грчевите борбе да га одбранимо.
У праву су они, али је у праву и Шешељ. Ево због чега.

Муслиманска офанзива на Купрес из правца Бугојна започета је 19. октобра. Четрнаестог дана муслиманске офанзиве, 1. новембра, у борбе на купрешком ратишту укључили су се и Хрвати, који су с леђа, из правца Ливна, Звирњаче, Шујице и Дувна, напали јединице ВРС на Купрешкој висоравни. Ноћ између 2. и 3. новембра браниоци Купреса дочекали су у полуокружењу.

Суочен са хроничном несташицом људства, самовољним напуштањем положаја од стране појединих деморалисаних јединица (батаљон из Кључа, чете из Гламоча и Грахова) и реалном опасношћу да се лијево крило Хрвата и десно крило муслимана сљедећег дана сретну у рејону Злосела и тако потпуно затворе обруч око његових војника (збијених на фронту ширине 5-6 км и дубине до 3 км) командант Другог крајишког корпуса ВРС генерал Грујо Борић је три сата прије свитања јединице ВРС са Лупоглаве, Стожерца, Стожера, Купрешких врата и из Купреса, повукао на сјеверне висове изнад Злосела, пет километара сјеверно од Купреса.

На питање председника општине Митра Марића да ли за напуштање Купреса има сагласност Главног штаба ВРС, Борић је одговорио: „Немам сагласност, али имам право да донесем овакву одлуку. Председниче, разумијем те, ово је и за мене тежак тренутак, али немам избора. Не могу да дозволим да ми сутра заглави 300 људи“. 3. новембра, око један сат послије подне, Хрвати су из правца Малована без борбе ушли у небрањени Купрес.

Од 19. октобра ујутро до 2. новембра увече наша бригада је водила огорчене борбе, покушавајући да заустави напредовање вишеструко надмоћнијег непријатеља. У тим борбама претрпјели смо огромне губитке: број мртвих, заробљених и несталих мјерио се десетинама. Објективно, укупно гледајући, били смо на измаку снага. Ако се наведене чињенице имају у виду не може се рећи да Купрес није брањен… и ту су земљаци који су ме звали у праву.

Међутим, чињенице које ћу сад навести говоре да је у праву и Војислав Шешељ, да је Купрес изгубљен без праве и одсудне битке, која се (с обзиром на војни и политички значај Купреса и Купрешке висоравни) очекивала.

Купрес и Купрешку висораван бранила је Седма (купрешка) моторизована бригада, састављена од Срба из Купреса (јачине једног батаљона), по једног батаљона из Кључа, Мркоњић Града и Шипова и једног артиљеријског дивизиона из Бањалуке. У току борби за Купрес, бригада је добила сљедећу помоћ у људству: (формацијски непопуњен) батаљон „Пантера“ из Бијељине, (формацијски непопуњен) батаљон полиције из ЦСБ Бањалука, (формацијски непопуњен) батаљон из Прве бањалучке противоклопне бригаде, по једну чету из гламочке и граховске бригаде ВРС и део извиђачко-диверзантске чете Другог крајишког корпуса.

Кад се све сабере, Купрес и фронт око Купрешке висоравни, широк преко 100 километара, браниле су двије непотпуне бригаде. У интервјуу који је 4. новембра 1994. године дао муслиманској телевизији муслимански бригадир Мехмед Алагић, командант Седмог травничког муслиманског корпуса, који је непосредно командовао офанзивом према Купресу, изјавио је да су у овој операцији учествовале све јединице из Седмог корпуса.

Седми муслимански корпус чиниле су: 37. муслиманска бригада, 705. брдска бригада – Јајце, 706. брдска бригада – Хан Била, 707. брдска бригада – Бугојно, 708. лахка бригада – Нови Травник, 712. брдска бригада – Травник, 717. лахка бригада – Горњи Вакуф, 725. лахка бригада – Витез, 737. лахка муслиманска бригада, 17. крајишка бригада, 727. брдска бригада – Глуха Буковица, 733. лахка бригада – Бусовача – Каћуни, 2. самостални батаљон, Диверзантски батаљон, Инжињеријски батаљон, Логистичка база, Чета везе, Чета за противелектронску борбу, Тенковска чета, Мјешовити артиљеријско ракетни пук, Дивизион ПВО и Чета АБХО.

Дакле само из Седмог муслиманског корпуса на двије бригаде ВРС које су браниле Купрес сручила се сила од 12 муслиманских бригада, три батаљон, артиљеријског пука, тенковске чете… У истом интервјуу, набрајајући јединице из других корпуса које су дале значајан допринос офанзиви на Купрес, Алагић је „посебно истакао“ допринос три бригаде из Трећег зеничког корпуса (307. бригада, 305. бригада и 317. бригада), затим јединице полиције, затим 27. бригаду, 370. бригаду, Гардијску бригаду тзв. Армије БиХ и „јединице Штаба врховне команде“, не прецизирајући о којим јединицама је ријеч. На интернету се може наћи видео запис из којег се види да су у у октобру 1994. године у купрешкој операцији учествовали и припадници 212. брдске бригаде из Сребреника.

Међу муслиманским војницима који су учествовали у борбама на Великој Плазеници идентификовани су припадници јединице муџахедина Ел муџахид (имали су базу на Равном Ростову) и специјалне јединице Другог тузланског корпуса „Живиничке осе“. Што се Хрвата тиче, нападом на Купрес командовало је Зборно подручје Сплит, а окосницу снага чинила је Друга гардијска бригада ХВО. Простим сабирањем свих поменутих муслиманских и хрватских снага дође се до: 20 бригада, три батаљона, јединице полиције, артиљеријски дивизион, тенковска чета, јединица муџахедина, специјалне јединице… плус „јединице Штаба врховне команде“.

Радован Караџић и Ратко Младић су тој сили супроставили једну моторизовану бригаду, два пјешадијска батаљона, један оклопно-механизовани батаљон, двије чете и једну извиђачко-диверзантску јединицу.
Слободан Милошевић и Србија нису супроставили ништа. Они су борбе за стратешки изузетно значајан Купрес и Купрешка врата, које је београдска „Политика“ назвала „пупак Европе“, гледали на телевизији.

Дакле, српска врховна команда са Пала је Купрес бранила снагама које га нису могле одбранити, а српска врховна команда из Београда га уопште није бранила.

Оне који покушају да Милошевића и Србију амнестирају тврдњом да нису хтјели да се мјешају у сукоб у сусједној држави, упућујем на сљедећи податак: хрватски напад на Купрес изведен је под командом Зборног подручја Сплит. Зато је Војислав Шешељ у праву кад каже да је Купрес предат без праве борбе.

 

ФБРепортер




1 коментар

  1. miki

    sve se zna milosevic je sve potpiso i prodo i izdo i nije ubijen u hagu nalazise u rusiji citavu jugoslaviju je proda i opljacka zato se izruciju hagu oni koji su branili juguuuu nesretnu titinu

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *