ЗАБРАЊЕНА ТЕМА: Зашто су „Црвене беретке” морале нестати?

Пише: Томо Ловрековић

Политичка ликвидација ЈСО

Стотине часних и прекаљених ратника, који су крварили на неколико фронтова преко деценију, преко ноћи су од јунака и примера, постали презрени, сувишни и коначно политички ликвидирани.

У гебелсовској поставци, Беретке” су представљене не само као немилосрдни ратни злочинци и профитери, већ и као озбиљна криминална организација којој су примарни задатак биле ликвидације, пљачке и шверц дроге

ЈСО је и од стране НАТО пакта и њихових аналитичких центара, у јавним и доступним документима, била представљена као озбиљна оперативна претња за њих.

Уз веома климаве доказе, непотпуна и конфузна сведочења, изјаве морално контаминираних сведока које нису довођене у питање, стотине пропуштених питања и стотине неизговорених истина. Актери са потернице коју је брзински састављао Беба Поповић осуђени су више стотина година робије због убиства Зорана Ђинђића.

После вишемесечног каубојско-инквизиторског прогона хиљаде невиних грађана и политичких неистомишљеника у неправедно глорификованој акцији „Сабља”, због чега је између осталог држава и платила стотина хиљада евра одштете. Овај случај је архивиран и условно запечаћен, а наметнута истинита остала је једина прихватљива истина.

Међутим, осим што је у маниру неромансираних јужноамеричких диктатора и крволока, „Сабља” послужила да се дисциплинују и макар привремено иза решетака стрпају сви који одступају од званичне орвеловске доктрине, имала је још један аспект! Славодобитно је расформирана Јединица за специјалне операције. Наравно, у гебелсовској поставци, „Беретке” су представљене не само као немилосрдни ратни злочинци и профитери, већ и као озбиљна криминална организација којој су примарни задатак биле ликвидације, пљачке и шверц дроге.

Тако су преко ноћи стотине часних и прекаљених ратника, који су крварили на неколико фронтова преко деценију, од јунака и примера, постали презрени, сувишни и коначно политички ликвидирани. У колективном брисању памћења и медијској хистерији која је тада владала, заборавило се да су управо ови момци свега пар месеци раније брзом и квалитетном интервенцијом у Бујановцу спречили да ионако крња Србија буде фактички сиромашнија за још три општине. А страх који су тада унели у кости албанским терористима очигледно не попушта ни до данас.

Са ове временске дистанце, сви стручњаци из домена безбедности су сагласни да није постојао ниједан једини ваљан разлог за расформирање Јединице за специјалне операције, па чак иако се усвоји претпоставка да је њено руководство било до рамена у криминалу. Јасно, ову тезу ваља узети уз малу задршку, јер су стручњаци и сагласни и гласни у кафани, али очигледно да је ДОС-овска анатема још увек прејака, па би било тешко пронаћи било којег саговорника који би у диктафон смео потврдити ове тезе.

За почетак, ЈСО је и од стране НАТО пакта и њихових аналитичких центара, у јавним и доступним документима, била представљена као озбиљна оперативна претња за њих и пример одличног формацијског устројења, поготово када се узму у обзир обученост, морал и логистичка поткованост. Готово деведесет одсто састава јединице имала је ратно искуство и учешће у конкретним борбеним задацима, а о снази Јединице довољно говори чињеница да у том моменту у држави није постојала друга оружана формација која би им се могла супротставити. Обавештајни кругови и квислиншки поданици, дакле, веома су једноставно, а истовремено и исправно закључили: ако се не сломи Јединица, неће се сломити кичма српске одбране.

Тек након расформирања ЈСО, могло се слободно приступити даљим корацима: свођењу војске на ниво ловачког удружења, топљењу и распродаји 2.000 тенкова у Брну, укидању војног рока, у првој фази. Удомљавање НАТО пакта у Генералштабу и њихових експерата у армији, у наредној етапи. Као и удаљавање свих официра са ратним искуством и неподобних патриота, спремних да се супроставе лудилу, кроз присилна пензионисања и друге видове репресије. Повремено, ако је могуће, и уз карту за Хаг у једном правцу.

Епилог знамо, суверенитет је сведен на апстрактан појам, а та тврдоглава политика величана је као успех. После Ђурђевдана 2012. године, дакако, постоји дисконтиуитет са тим поданичким схватањем, али се само по себи намеће питање: хоће ли ова власт и зашто неће исправити неправду према стотинама оних који су крварили за Србију у Босни, Хрватској и на Косову и скинути наметнуту љагу са имена Јединице за специјалне операције?

Афера


Мајицу ЈСО (вук са црвеном беретком) можете наручити овде




1 коментар

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *