четвртак, 2. децембра 2021.

Вуковар: Сећање на убијену српску децу и цивиле

16. новембра 1991. године почињен је стравичан злочин над српским цивилима у Вуковару. У једном дану је масакрирано 24 цивила, од чега девет жена и четворо деце.

Вуковар
Процењује се да је на Вуковар током рата пало више од два милиона граната / Фото: Време

Према подацима документационог центра Веритас, на подручју Вуковара је за време рата убијено најмање 135 цивила српске националности.

Само у периоду од 1. до 18. новембра 1991. хрватска војска је масакрирала 52 српска цивила. Најмасовнији злочин догодио се 16. новембра 1991.

Главни разлог зашто Хрвати прикривају овај масакр, лежи у чињеници да би се отварањем тог проблема довео у питање мит који су Туђман и хрватска елита конструисали када је реч о Вуковару. Јавним дискурсом о српским жртвама открило би се да у Вуковару није било речи ни о каквој „великосрпској агресији” већ грађанском сукобу између две завађене стране.

Такође, постало би сасвим јасно да хрватски војници нису само „храбри бранитељи” како их хрватска елита представља, већ да међу њима има и ратних злочинаца који су убијали децу, жене и старце.

Срби у Вуковару
Срби у Вуковару

Тог 16. новембра припадници Збора Народне Гарде (ЗНГ) на свиреп начин су упали у породичну кућу у улици Николе Демоње 72 и масакрирали целу породицу Чечавац: оца Мирослава (25), мајку Слађану (20) и сина Горана који је имао само годину дана. Са њима у кући су убијене и њихове комшије које су се код њих привремено сакриле. То су Ана Новаковић (41), Илинка Милошевић (32) и њен десетогодишњи син Бранимир Милошевић. Сви су убијени ватреним оружјем.

Борово
Горе десно: Илинка Милошевић са сином Бранимиром и Сава Павић; Доле лево: Радисав Павић и тело Горана Чечавца / Фото: Геноцид над Србима 1941-1945 и 1991-1992

У истој улици само две куће поред, хрватски војници су масакрирали четворочлану породицу Павловић и још четири цивила српске националности који су се овде затекли. Убијени су Павловић Нада (36), њен син Зоран (17), ћерка Зорица (15) и Надина мајка Михољка (66). Заједно са њима страдали су Павић Радослав (1966), Павић Савка (1929), Средојевић Милан (1954), Тошковић Теодор (1950), Трајковић Велимир (1930) и Траваш Милан (1944).

Торањ у Вуковару потпуно разорен у гранатирању града
Торањ у Вуковару потпуно разорен у гранатирању града

Крвави пир хрватских војника преживела је само Милена Трајковић која је том приликом рањена.

Током хрватске агресије на Вуковар, убијена је и Хрватица Ана Лукић Маљевац, која је била удата за Србина. Због опасности која је вребала, њен супруг и синови су нешто раније избегли у Србију док је она остала у Вуковару да чува кућу. Хрватски војници су јој неколико пута упадали у кућу, вређали је и претили јој. Једног дана, пијани хрватски војници из Ђакова су опљачкали сву уштеђевину и драгоцености породице Лукић а Ану су силовали. Након пар дана, хрватски војници су је стрељали заједно са Видом Јаковљевић на железничкој станици. Нису јој могли опростити то што је била удата за Србина.

Тог дана у Вуковару су убијени и Милена и Ратко Инић.

Сава и Радослав Павић - жртве злочина у Улици Николе Демоње
Сава и Радослав Павић – жртве злочина у улици Николе Демоње

За ове злочине до данас нико није процесуиран а хрватске власти у Вуковару годинама одбијају да подигну споменик српским цивилима који су убијени у Вуковару за време рата.




Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *