Вучја туга

Аутор: Мирјана Брацановић

25.03.2003. – 25.03.2018.

Ратовао, веровао, чувао и бранио…
Зао га је свет ранио и забранио…
Падао је и устајао али никада није посустајао…
Штитио нејач и свој чопор, остаде укус горак и опор…
Петнаест година прође од како је прогнан у шуму
ал’ није мртав још увек је жив, имајте то на уму!

Нису мртви твоји вуци, још ће им се чути звуци…
Кад извида своје ране и стара се слава врати,
поново ће храбри чопор овом земљом марширати!

Драги Вукови, ма где широм шума били… ЖИВЕЛИ 💗




1 коментар

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *