Војним камионима однете збирке униформи, наоружања, макета

Запослени у Музеју ваздухопловства упозоравају на злоупотребе. Војним камионима однете збирке униформи, наоружања, макета

muzej-vazduhoplovstva

Музеј ваздухопловства на сурчинском аеродрому остао је без драгоцене збирке пилотских униформи, међу којима су и изузетно вредна службена одела авијатичара предратне Југославије. Из депоа сурчинског музеја однета је и већа количина других експоната, међу којима су збирке наоружања и авионских макета.

На ово упозорава члан Управног одбора Музеја ваздухопловства Александар Коло и указује да се наведени вредни експонати налазе у магацинима Војске Србије. То је, како истиче, последица вишегодишњег јавашлука који влада у овој установи културе, чији је део под директном управом војне Команде ваздухопловства и ПВО. Током последњих петнаестак година, из Музеја је нестало на десетине експоната, међу којима чак и – комплетни авиони.

– На делу је војна узурпација Музеја која је ову некада угледну установу довела на ивицу опстанка – објашњава Коло. – Она је кумовала да останемо без изузетно вредног авиона „Ан 12“, који је завршио у Бугарској, као и без прототипа авиона „галеб Г1“, који је у приватним рукама. Војска је са платоа Музеја својевољно одвукла и конзервирани авион „миг 23“, који данас узалуд трули на аеродрому у Батајници.

Ове никада расветљене „мистерије“ запослени у Музеју ваздухопловства убрајају у море других злоупотреба, забележених последњих година. Ту су оштећења експоната, развлачење предмета из музејских збирки без документације, вршљање нестручних особа по депоима…

muzej-vazduhoplov

– Војним камионима редовно се одвозе вредни предмети из музеја и смештају у касарне – каже Коло. – То је крупан прекршај, јер располагање експонатима подлеже Закону о култури и Закону о културним добрима. Највећи проблем је што однете музеалије војска проглашава „обичним“ средствима, које чува у магацинима и хангарима.

muzej vazduhoplovstvaКоло наводи и да је последњих година Музејом продефиловало више комисија за попис, састављених само од официра, и без кустоса или било каквих стручњака. Он каже да је план појединаца да преузму Музеј у целини, иако војска не испуњава услове да брине о историјским предметима. У том циљу, додаје Александар Коло, већ годинама делује такозвани војни део, који ради паралелно са цивилним.

Министарства одбране и културе само су неми сведоци злоупотреба и њихових последица по Музеј ваздухопловства. Запослени у овој установи кажу да су жртве подељене надлежности и неразумевања министара.

– Министарство културе нас игнорише, а на наша писма чак и не одговара. Тихо је минирана и иницијатива Братислава Петковића да се свих 17 оснивача Музеја одрекну својих права у корист државе. Агонија због двоструке управе тако је настављена – објашњава Коло.

Команда ВиПВО годинама поставља директоре и председнике управних одбора. Реч је углавном о пензионисаним ваздухопловним официрима, који не испуњавају ниједан услов да се баве музејским послом.

muzej  vazduhoplovstva depoТИХО ПРОПАДАЊЕ

„Двоглава“ управа у Музеју допринела је да ова установа спадне на изузетно ниске гране. Цивилни део броји свега 17 запослених, који од- недавно примају минималац. Велелепној згради подигнутој тик уз Аеродром „Никола Тесла“ данас је потребна хитна санација, за коју нема пара. Највише је угрожено степениште, које је тиха претња посетиоцима Музеја. У ништа бољем стању нису и кров и музејски депои.

„НОВОСТИ“ СПАСЛЕ „ЛАЈТНИНГ“

Међу највећим скандалима везаним за Музеј ваздухопловства убраја се и покушај продаје уникатних делова авиона „локид П38 лајтнинг“ (на слици десно) 2011. године купцу из САД, иако овај предмет има статус заштићеног културног добра. Захваљујући писању „Вечерњих новости“ посао који је закључио тадашњи директор Предраг Грандић је осујећен, а авион је и данас у музејском депоу. Због покушаја да продају авиона представи као размену културних добара, против Грандића је поднето неколико кривичних пријава. На овај предмет и данас се таложи прашина у Другом основном суду у Београду.

 

Извор: Новости




Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *