Вазда смо ишли дигнуте главе

Написала: Мирјана Брацановић

Црвене беретке

Вазда смо ишли дигнуте главе,
стазом победе, части и славе!

Знали су злотвори јадни, подмукли,
да их рањене нисмо тукли.

Они су наше кидали кости,
знали су рањеном и очи бости.

Будимо људи чак и у рату,
поштујмо своју заклетву дату!

Немојмо браћо бити звери,
отворимо себи рајске двери.

Људскост не умире кад умре човек,
код правога соја то траје довек!

Нисмо к’о они и нисмо исти,
нама су руке и образ чисти.

У борби, у правди, у нама је спас,
кад нема части, нема ни нас.

Поручује Србија ратнику свом,
да будним оком чува свој дом.

Веруј у брата, у беретку своју,
веруј у победу у љутом боју!

Остани човек и када ти суде,
остави зверства за друге људе.

Нек’ они горе у своме паклу,
спуштених глава у дебаклу.

Живот за беретку, живот за брата,
отвара широм сва рајска врата!

Вазда смо ишли дигнуте главе,
стазом победе, части и славе!




Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *