Успавана Србија

Пише: Вук ЈСО

zastava-srbije-srpska-zastava-serbian-flag-serbia-grb-trobojka-srbija

Моја девојка: Не може бре то више тако! Докле да вас више прогањају? Зашто вас не оставе на миру?!
Ја: криви смо, што смо живи.
Моја девојка: Србија је само успавана… Треба је пробудити.

Србија није успавана.
Србија је под анестезијом, на хирушком столу. Одстрањују јој делове.
Све оне које не одговарају неком Новом поретку. Новом стању ствари.
Праве од нас оно што никада нисмо били.
Гротекстна симбиоза, као из најгорих кошмара. Митска бића настала парењем људи и Звери.
Неко ново Франкештајново чудовиште.

Превише је ампутираних делова.
У канти поред је патриотизам, вера, породица, традиција, храброст, сећање… Сви витални органи.
Толико је мало остало од старе Србије да је непрепознатљива.
Звук на апаратима је све тиши. Откуцаји све слабији.
Дух је на издисају.

Народ, крв ове јадне, искасапљене Србије, све слабије струји. Све га мање има.
Њена новорођенчад су покрадена, побачена, побегла или још и пре рођења учлањена у Странку.
Анемични и апатични иду од контејнера до шалтера.
Залуђени и заглупљени шаренилом и лажима.
Обезнањени од глади и брига.
Хлеба и игара. А хлеба је све мање.
Зато се са нама све више играју.

Мозак је страно тело. На силу усађено. Из туђег тела. Тако и размишља.
И зато вредне и веште српске руке прекопавају контејнере, краду, просе… да би преживеле.
И зато гладујемо, док њиве пропадају.
И зато се граде идеје, а руши стварност.
И зато је срећа илузија, а слобода алузија.
Зато што је мозак Туђинац у телу Србије.

Зашто су нас морали касапити кроз векове и времена?
Зашто су нас морали мењати и прилагођавати, газити и уништавати?
Зашто ми немамо права на наше мишљење и обичаје, нашу културу и традицију?
Зашто ми немамо права да будемо оно што смо одувек и били…
Мали, тихи, поносни, тврдоглави, слободарски народ.
Ма Срби, бре!

Зашто нас само, не оставе на миру…

Време је да ово чудовиште нестане.
Ова богохулна наказа, отпала и од традиције и од вере. Да се скине са апарата. Јер све више трули. И задах је све већи.
А помоћи ниоткуда.
Треба да издахнемо, да би васкрснули.

Востани Сербие!
Васркрс је близу.

СРБИЈА ВОСКРЕСЕ!

31.03.2015.

 




3 коментара

  1. Влада

    Е чика Вуче,Вуче.Читам и дуго већ пратим ваше текстове и никад скоро не коментаришем јер мислим да је то трошење речи у празно, а дела нигде.
    Али овај пут морам да Вам кажем.
    Тужно је то шта Вам и шта нам раде.Кад погледам све уопштено ја излаз не видим,видим једну рупу без дна и кажем себи боље да нас нема овакви какви смо сад и на које гране смо спали,али се увек сетим једног лепог цитата који каже :

    ,, Да би се судило о моралној снази једног народа и о томе за шта ће он бити способан у будућности, не треба узимати у обзир степен покварености до које се каткад па чак и у великој већини спусти тај народ,већ треба узети у обзир ону ‘Висину Духа’ до које се може дићи тај исти народ када томе дође време.“

    Ево ја као младост ове земље искрено верујем да ће доћи ти дани и то време, и жељно то ишчекујем надајући се том Васкрсу који нам је преко потребан,а до тад искрена подршка и поздрав чика Вуче.

  2. ДРАГАНешковић

    Срби, какво право, то је за будале, сав овај земаљски живот опстаје и живи само на сили, па да вас подсетим на стару, стару крилатицу још из старог Рима а она је кључ и данашњег живљења, „UNISQUE TANTUM IURIS HABET, QUNTUM POTENTIA VALET“. Ако није неумесно да ову стару Римску поруку преведем на нашки, она поручује; „КОЛИКО ЈЕ КО МОЋАН, ТОЛИКО ИМА И ПРАВА“. Надам се да сте од данас па у будуће сватили срж живота и на ком животном закону она опстаје, она живи. позз. ДРАГАНешковић

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *