Тукла га шиптарска полиција, јер је раширио српску заставу у центру Приштине!

Слободан Г. до детаља описује како га је шиптарска полиција малтретирала и вређала у приштинском затвору након што је раширио српску заставу испред зграде такозване Владе Косова

Недавно је на Јутјубу освануо несвакидашњи снимак на којем се види младић српске националности како усред Приштине шири српску заставу и то испред зграде такозване Владе Косова, након чега га шиптарске власти хапсе.

У опису видео-снимка младић који је направио и поставио снимак под корисничким именом Слободан Г. до детаља описује како се одлучио на овај корак, и како га је шиптарска полиција привела и малтретирала.

Преносимо најзанимљивије делове текста:

– Око 8.30 часова долазим у Приштину и истог момента купујем карту за Београд коју плаћам 16 евра. Снимајући камером, крећем у истраживање центра Приштине тражећи зграду одакле Србима загорчавају живот из дана у дан. Дошао сам до зграде која је одступала по самом изгледу и величини од осталих. Сама чињеница да су је обезбеђивали полицајци давала јој је на важности, али на њеној спољашњности није био никакав натпис о чему се ради и шта та зграда представља.

Распитавши се, Слободан долази до информације да је ту, како пише – скупштина/парламент/председник и да се ту дочекују све стране делегације које су признале независност Косова.

– Одлучујем да направим барем једну фину успомену са овог путовања, што се испоставило као још једна „погрешка“ у низу. Постављам камеру и укључујем режим за снимање, након чега узимам заставу и одлазим испред капије где сам и раширио заставу.

Након што је полицајца срдачно поздравио са, како каже, старим српским поздравом „Помоз’ Бог“ (а на то добио одговор на њему непознатом језику), раширио је заставу и окренуо се ка камери.

– Шиптар вади телефон и зове појачање, јер сам тек касније сазнао да је ово за њих највећа увреда коју могу да доживе у својој држави. Кад је приметио „колегу“ полицајца који долази из позадине, процењује да може физички да се обрачуна са мном, јер му овај други може притећи у помоћ ако загусти, те покушава да истргне заставу из мојих руку, што му, наравно, није пошло за руком.

Привођење је трајало скоро два сата, јер је одбијао да преда заставу. Извршен је претрес његовог руксака против његове воље. Том приликом пронађен је маскирни војни нож, што је изазвало одушевљење код седам-осам шиптарских полицајаца. Сви до једног аплаудирали су колеги, који је пронашао нож.

– Доласком неког „господина“ у оделу који савршено прича српски, постижемо компромис да заставу ставим у торбу. Недуго потом, користе мој тренутак непажње и враћају нож који су пронашли у моју торбу, те ми насилно узимају ранац под сумњом „да имам оружје“.

Истог момента речено му је да се окрене, раширили су му ноге и руке и почели са претресом.

– Њиховом одушевљењу није било краја када су пронашли ловачки нож у десном џепу мојих панталона. Уз свеопште весеље, стављају ми лисице и гурају ме у полицијски ауто. Дочекан сам као озлоглашени криминалац. Уследило је питање полицајца са бројем униформе 6345 шта радим на Косову. Одговорио сам да обилазим српске светиње и манастире на Косову и Метохији. Бучно је лупио шаком о сто и викнуо: „Шта је Метохија“? Рекао сам да је то израз који у преводу значи „црквено земљиште“ или „манастирска земља“. Прекинувши ме, опет је викнуо: „А, где је“!? Погледао сам га директно у очи и рекао: „Тамо где су српски манастири“. Изненада ме је ударио левом руком, па десном, да би затим крвнички почео да ме лупа по леђима, ребрима, врату и глави док је викао на лошем српском нагласку: „П…. ти материна“ и „Косово Репубљик“.

Стоички, са везаним рукама претрпео је око 60 удараца, а иживљавање полицајца немо је пратило петнаестак  његових колега. Пошто је одбио да обрише крв, која му је липтила низ браду и врат, стали су да га бришу папирним марамицама. Око поднева му уручују папир за заплену имовине. На списку су: ловачки нож, војнички нож, застава и камера.

– Мислили су да ће ми узети заставу због провокације, а ја сам знао да ћу је вратити зато што застава било које државе не може да буде сматрана провокацијом било где на свету. Уз пратњу шест полицајаца у три полицијска аутомобила превезен сам до истражног судије. Са столице лево од мене устаје госпођа која изјављује да се у потпуности слаже са клијентом на шта сам јој избио папир из руку и прекинуо говор, обраћајући се преводиоцу: „Ко је ова?!“ Добио сам одговор: „Ваш адвокат по службеној дужности“.

Након што је преузео одбрану у своје руке, јавни тужилац повлачи тужбу, наводећи како су ножеви коришћени у сврхе камповања. Слободан потом тражи да му се конфискована застава врати, јер по међународном праву застава било које државе не може да представља провокацију било где на свету.

– Свој говор судија завршава иронично: „Сада кад сте слободни и застава вам је враћена да ли желите опет да се жалите на нешто“? Кажем: „Радо бих вратио своје ножеве, али задовољан сам и овако“. Судија узвраћа: „Нека, нека ножеве ћу ја понети следећи пут кад будем ишла на камповање, а надам се да када ви будете долазили следећи пут на Косово, нећете долазити са ножевима“. Додајем: „Ја се надам да ћу следећи пут долазити са тенковима, али видећемо“.

Након што је потписао документ којим му се враћа застава, слободно је одшетао ка центру Приштине до полицајца испред зграде такозване Владе Косова са заставом испод руке.

– По доласку у јужну Митровицу, гледајући велику српску заставу на тврђави Звечан, лако долазим до српског, северног дела Косовске Митровице и проналазим полицијску станицу. Тамо пријављујем „6345 полицајца“ за брутално наношење физичких повреда. Но, наредног дана, на језеру у Ердевику добијам позив у 9.27 часова у којем пише како је пријава написана на старом формулару и да морам да дођем у Косовску Митровицу како бих лично потписао пријаву на новом формулару. Све ово поново ми побуђује сумњу како Срби не желе да пишу такве пријаве, јер сам и у станици чекао више од сат времена да се добије сагласност од „виших нивоа“ за писање те пријаве – завршава причу Слободан, додајући како се „након свих проживљених ствари физички исцрпљен враћа кући још више „везан“ овим искуствима за Косово и Метохију“.

http://youtu.be/LDnUB2UbC0I