Волите своје, борите се за своје!
Некад је Србин био поштован, био он сељак, грађанин, војник, радник, чак су некад и српски политичари имали неки углед у нашем народу.
Некад је Србин био поштован, био он сељак, грађанин, војник, радник, чак су некад и српски политичари имали неки углед у нашем народу.
Поруку вам шаље стари вук с планине, нек се спрема чопор Српске отаџбине, границу нам опет душманин напада, вукови на ноге да мајка не страда…
Увек велики и сложни у ратовима и недаћама, непогрешиво грешни према херојима у (њиховим животима и делима) освојеном миру.
Хашки трибунал се ужурбано спрема за 22. новембар, за изрицање последње пресуде „капиталцу“ кога су дуго „ловили“, па да и званично престану са постојањем и у историји остану забележени као суд који је судио свима, а осуђивао Србе.
Погрешно је мишљење да је Ан-26 у случају ратних операција мање важан од јуришних авиона, он у рату може да пребаци војнике и технику у било ком тренутку с београдског аеродрома у Ниш или на неко друго место. Идеалан је и за ванредне ситуације, током поплава и пожара, за превоз људи, опреме или хуманитарне помоћи из Ниша био где у региону.
Генерал Владимир Лазаревић, који је свој крст часно носио и на Космету и у вашем јебеном Хагу, одслужио 14 година ни крив ни дужан, не може предавати на нашој Војној академији.
Београд је јуче посетио руски космонаут Александар Јуревич Каљери поводом обележавања 60 годишњице првог лета у свемир. Посебан пријем организован је у школи која носи име прве жене космонаута, Валентине Терешкове.
У ваздухопловном центру у Липецку у Русији почела је заједничка руско-српска војна вежба „БАРС 2017“ (Братство авиаторов России и Сербии), у којој учествују посаде авиона МиГ-29 и хеликоптера Ми-8, саопштило је руско министарство одбране.
Једног дана када неке наредне генерације буду сагледавале овај историјски период, претпостављам да ће, анализирајући архиве медија нашег времена, као кључна два догађаја издвојити долазак „Икее“ и долазак „мигова“.
Судар аустроугарских агресора и голобрадих српских младића завршен је обостраним поразом, јер победом не можемо назвати страдање читаве једне младости.
Драги чика Рамуше, зовем се Милован, дете сам из енклаве и ускоро пуним 18 година, таман онолико колико је и прошло откад си некуда одвео тату из села
Србија у овом часу живи један од најгорих могућих симулакрума током своје древне историје. Од памтивека су се Србима свакојаке гадости дешавале, али толико политичке аутодеструкције још никада није забележено – или је она избрисана из нашег колективног сеђања?!
Само слеп човек не види да незаустављиви амерички пројекат велике Албаније улази у завршну фазу.
Бој на Иванковцу је био први сукоб српских устаника са турском војском. До тада су се борили само са војском узурпатора власти, дахија. Ова победа је имала велики морални одјек међу Србима и ојачала самопоуздање устаника и допринела успесима у борбама за ослобођење од турске власти.
Југовићи ту су пали, гавранови заграктали, носе руку Дамјанову, и његову љубу зову…
Прагматизам или издаја? Широки унутрашњи дијалог очекује и глас јавности. Дипломатија има софистициране методе, па се надам да дијалог управо то и јесте и да су на кључна питања одговори одавно закључани, недодорљиви.
Када је Никола Пашић видио кроз шта пролази српски народ и када је изговорио чувену реченицу: „СПАСА НАМ НЕМА, ПРОПАСТИ НЕЋЕМО“, није ни слутио колико ћемо бити близу пропасти, само стотинак година посље.
Одричеш се земље свете, ко издајник, ко фукара, одричеш се Обилића и Косова и Лазара…