После бомбардовања 1999. године, рањена, економски уништена Србија полако је покушавала да се опорави. На Косову и Метохији, после потписивања Кумановског споразума са повлачењем војске и полиције, велики део српског живља, у очају и безнађу, напустио је своја огњишта.
Специјални суд за злочине ОВК покушао је да на клупу за сведоке доведе и неке „стране елемeнте“ који су током 1998-1999, у периоду за који је овај суд надлежан, могли бити крунски сведоци за злочине албанских терориста.
Остале су стопе, Отисци у блату, У ономе рату, Деведесет девете, Као стопе свете, Да сјаје у тмини, Србској домовини, Понос наш и снови…
Често смо имали прилику да слушамо приче о великим јунацима и њиховим подвизима. Међутим већина тих прича задире дубоко у прошлост. Ретко када нам падне на памет да су такви људи били део и нашег времена и да су нам можда и ближи него што мислимо.
Припадници Jединице, после збрињавања рањених, схватили су да нема Срђе и Рајковића, за којег нису знали да је убијен. После подношења извештаја, Милорад Улемек, пуковник ЈСО, тражи дозволу за извлачење Перовића и Рајковића. Међутим, није му омогућено!
Кажу да с временом бол умине, престане. Али није тако. Бол је све већа, готово опипљива. Јер, нема дана ни ноћи да се не сетим брата, оца и стричева који су покошени на њивама док су сакупљали жито. Покосили су их рафали зликоваца који се и даље слободно шетају, а наши погубљени мученици и ми који их и даље оплакујемо, не можемо да их прежалимо и годинама вапимо за правдом.
Мили Боже чуда великога. Хоћемо ли се икада дозвати памети? Да ли ћемо као народ прогледати? Јесмо ли заиста толико Богу згрешили па да као слепци не видимо шта нам се испред носа дешава? Изгледа да јесмо. Срби спавају медвеђим зимским сном, док дивље звери несметано вршљају по српским територијама.
Нико није знао да се десио покушај копненог напада НАТО-а на нашу територију, док они који су томе били сведоци нису почели да говоре о томе. Нас су све време уверавали да тог покушаја није било…
Ових дана навршава се 17 година од када је Војска Југославије после потписивања Кумановског споразума отишла са Косова и Метохије.
Од српског гробља направили су парк са великим спомеником у славу терористичке ОВК, засадили дрвеће и поставили клупе. Ту се одмарају, ту и се деца играју.
Учествовала је у ослобађању Косова, a на Кајмакчалану заробила чак 30 бугарских војника. Гестапо је ухапсио чим је окупирао Београд, једва је преживела страхоте у логору на Бањици
Када се на националној телевизији – медијском јавном сервису познатијем као РТС, појави дословно овакав извештај: „Хашим Тачи је положио заклетву пред посланицима скупштине, чиме је и званично постао нови косовски председник. Седници су присуствовали и посланици Листе „Српска“, док су посланици опозиције који су били против избора Тачија за председника – бојкотовали седницу“, како то другачије назвати него отвореном предајом и планском самодеструкцијом.
У условима брзе економске и војне експанзије евроатлантских структура на Балкан, ЕУ и НАТО су раскомадали Србију и створили на територији Косова протекторат како би остварили сопствене политичке, економске и безбедносне циљеве, изјавио је у интервјуу за Спутњик Модест Колеров, бивши шеф сектора за међурегионалне и културне везе председника РФ.
Парастосом у цркви Свете Петке у Лапљем селу данас ће бити обележена 15. годишњица напада на аутобус у селу Ливадице код Подујева у коме је погинуло 12 људи, а повређене су 43 особе.
Не постоји ниједан споразум којим се администрација у Приштини на нешто условљава. Та квазидржава на простору јужне српске покрајине део је геополитичког пројекта.
Моје име је Никола Јовић. Имам 19 година. Студент сам прве године Факултета политичких наука, смера међународне политике. Ово што ћете читати је моје сведочење о догађају који се недавно одиграо на мом факултету. Потписујем и стојим иза сваке речи, наравно ако сви они који овај текст буду објављивали обаве то у целости, без икаквог цензурисања и дописивања.
Отворено писмо генералном секретару НАТО алијансе од грађанина Србије који је преживео бомбардовање и бившег студента факултета који је јуче посетио.
У Бањалуци је вечерас приказан документарни филм „Ви идите, ја нећу“ редитеља Хаџи-Александра Ђуровића, у којем се говори о судбини Срба на Косову и Метохији и борби Милоша Ћирковића из Бијелог Поља код Пећи за очување свог дома и његовом страдању.
Ако се Запад буде питао, или ће Дејтонски споразум бити темељно измењен, или ће бити укинута Република Српска, или ће избити нови рат на Балкану. Али Запад признаје и да се не пита само он, већ и Русија.
Србија је на путу ка ЕУ, а то значи и усклађивање са њеном спољном политиком, каже британски амбасадор Денис Киф и додаје да „о томе и даље разговарамо“.
