Стари вук је отишао пут плавога неба

Песник: Дука ЈСО

Поруку вам шаље стари вук с планине,
нек се спрема чопор Српске отаџбине,
границу нам опет душманин напада,
вукови на ноге да мајка не страда…

Мало нас је браћо правих преостало,
много наше браће живот већ је дало,
живот свако од нас за Србију даје,
јер вук вука никад не сме да продаје…

Онај што не може нек се кући врати,
за мном браћо, неће нико заплакати,
мемам оца, мајку, немам кћер ни сина,
једино што имам то је Отаџбина…

Ко да сузу пусти за палога вука,
свећу да запали, на прагу закука,
зато у бој за мном, најхрабрији само,
стари вук Вас зове да свој живот дамо…

Не дам да ми земљу крваву ко прода,
крвљу заливена Српска нам слобода,
слава оцу, сину и светоме духу,
опрости ми Боже због крвавих руку…

Бранио сам само своју Отаџбину,
своју кућу трошну и своју планину,
тамо где вукови и орли гнездо свију,
бранио сам мајку једину Србију!

А душман проклети мора добро знати,
зуби старог вука још умеју клати,
док последњи одсјај у оку још сија,
мирно нека спава мајчица Србија…

Мирно нека спава наша чељад мала,
вукови вас штите од подлих шакала,
наше кости широм наше Отаџбине,
смилуј се са неба бар ти Божји сине…

Упокоји душе оних што су пали,
што су за крст часни живот храбро дали,
подари им крила, доведи до свеца,
Христе Боже то су Светог Саве деца…

Мени самом суди ја сам тај што страда,
моја наређења, моја вучја Гарда,
подари бар крила сваком мртвом вуку,
мене у пакао за сву бол и муку…

Ништа нису криви, бранили су своје,
Боже свети крила за мртве хероје,
за вукове сиве што су пали за нас,
што границу чувају и ноћас и данас…

Зато нека пази свако ко нам прети,
вука са планине ветар ће донети,
а душман нек знаде, нек му буде јасно,
када вука види за све већ је касно…

Србија је мајка и када позове,
вук стари завија, дозива вукове,
браћо моја за мном, барјак нек се вије,
да гинемо за крст и част нам Србије!

У задњи бој крећем ал’ због тог не патим,
ионако немам коме да се вратим,
стари вук и херој деведесет неке,
сахрањен нек буде поред Дрине реке…

Тамо где су моји најмилији пали,
тамо где су живот за Србију дали,
вукови су моји мене добро знали,
старом вуку свећу, млади вук нек пали…

Правило је такво, три пут Бог помаже,
мени је четврти, тако књига каже,
повратка ми нема, нека ме не траже,
задњи поздрав свима шаљем с мртве страже!

Заклињем Вас Богом, Србију чувајте,
живот ако треба за њу увек дајте,
сетите се мојих речи ако треба,
стари вук је отишао пут плавога неба.




1 коментар

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *