У Сијековцу код Брода обиљежене су 23 године од ратног злочина над српским цивилима, који су починиле регуларне оружане снаге из Хрватске и паравојне бошњачко-хрватске јединице из БиХ.
У Сијековцу је 1992. године убијено 46 лица, углавном жена, дјеце и стараца.
Служена је света литругија и парастос код спомен-обиљежја на које су вијенце положили предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Миленко Савановић, те изасланик предсједника Српске, Душко Ћетковић и предсједавајућег Предсједништва БиХ, Бранко Нешковић, бројне борачке делегације и делегације општина.
Предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић поручио је да треба памтити оно што се десило у Сијековцу прије 23 године и да не треба заборавити злочин који је ту почињен, јер је чињеница да се страдање Срба 1992. поновило након четрдесетак година.
– Српски народ чека правду! Не требају нам подјеле унутар српског корпуса, сувише нас је мало да се дијелимо, поручио је Чубриловић током обиљежавања 23 године од страдања 46 Срба у Сијековцу.
Он је подсјетио да су у једном сату несталаје читаве породице и питао зар то није довољно свијету и међународној заједници да учини више да правда буде задовољена.
Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић рекао је да стравичне злочине у Сијековцу над српским цивилима може да почини само човјек који има одсуство ума и разума.
– Та мржња према Србима је дубоко историјски укоријењена, а пробудила се 1992. године у облику фашизма и усташтва, у хрватске војне снаге `зенге`, које су починиле страшне злочине. Највише нас боли што нису процесуирани злочини, што злочинце није стигла заслужена казна. Живим у увјерењу да ће правда доћи и да ће злочинци добити заслужену казну, рекао је Савановић.
Савановић, који је и предсједник Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова, додао је да је потребно јединство српског корпуса, како би се могли одбранити у будућим временима.
Предсједник Одбора за тражење заробљених бораца и несталих цивила Републике Српске Марко Грабовац рекао је да је 26. марта 1992. године интервентни вод из Хрватске на челу са Антом Пркачином, уз помоћ хрватско-муслиманских паравојних формација, на челу са Нијазом Чаушевићем из Брода, у Сијековцу починио стравичне злочине, убијајући и уништавајући све што је српско.
– Главни актери овог злочина над Србима још нису одговарали, нити су осуђени за ове тешке злочине, упркос чињеници да смо хашком тужилаштву и Тужилаштва БиХ доставили обимну документацију са доказима, рекао је Грабовац.
Начелник општине Брод Илија Јовичић истакао је да је заједничка обавеза и дужност према страдалим Сијековчанима свих оних које је њихова жртва данас окупипла, да кроз заједништво, љубав, толеранцију и складан живот раде на добробит општине Брод и Републике Српске.
– Са овог тужног скупа шаљемо поруку свијету, правосуђу и тужилаштвима да никада нећемо заборавити ни опростити овај злочин. Ниједна политизована институција у овој држави не може преиначити чињеницу нити спрати кривњу починилаца и њихових налогодаваца, рекао је Јовичић.
У бродском насељу Сијековац данас је служењем литургије у цркви Свете великомученице Огњене Марије, парастосом погинулим српским цивилима, полагањем вијенаца и духовним програмом обиљежено 23 године од страдања 46 Срба.
Стравичне злочине над цивилима починила је регуларна Војска Хрватске преласком преко ријеке Саве удруживањем са муслиманско-хрватским снагама формираним на бродском подручју.
Обиљежавање 23 године од страдања српских цивила у Сијековцу одржано је у организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.
Вијенце испред спомен-плоче положили су предсједник Народне скупштине Недељко Чубриловић, изасланици предсједника Републике Српске и српског члана Предсједништва БиХ, у име Владе Републике Српске ресорни министар Миленко Савановић, делегације Борачке организације, Удружења логораша и удружења проистеклих из одбрамбено-отаџбинског рата.
Вијенце су положили и начелник општине Брод Илија Јовичић, припадници Трећег пјешадијског Република Српска пука Оружаних снага БиХ, делегација ОЕБС-а, представници политичких партија и други.
У неколико наврата током 1992. године звјерски је убијено 46 Срба, цивила, углавном жена, дјеце и стараца. Најмлађа жртва је био седамнаестогодишњи Драго Милошевић, а најстарији Васо Зечевић 77 година.
Болне и веома тешке успомене Срба везане су за мартовске дане у Сијековцу, када су наишли на злочиначко дивљање својих дојучерашњих комшија, на кућним праговима, на вијековним огњиштима која су за неколико дана сравњена са земљом.
Предмет са доказним материјалима предат је 22. маја 2002. године хашким истражиоцима, а Хашки суд је предмет 2006. године уступио Тужилаштву БиХ.
Мјештани Сијековца по трећи су пут изградили из темеља цркву, која је порушена и у Другом свјетском рату, а обновљена 1967. године.
У ратном вихору и разарању православних богомоља деведесетих година ни храм Свете великомученице Огњене Марије није избјегао уништење, као ни голорука српска нејач и остало цивилно становништво овог мјеста.
Преживјели Срби покушавају да врате живот у Сијековац. Мартовски дани су на посебан начин болни за бројне породице, када незацијељене ране освјежавају присуством централном обиљежавању страдања, али и разговору са преживјелим свједоцима злочина, те посјетом гробовима најмилијих.
Свакако је најтужнија слика у оним кућама гдје су убијене комплетне породице.
Организатори обиљежавања старадања Срба у Сијековцу сваке године на бројне адресе међународних и домаћих институција шаљу позивнице да дођу у бродско насеље Сијековац и присуствују обиљежавању старадања, као што то чине на другим мјестима у БиХ и Републици Српкој.
РТРС
