Седам деценија од битке код Стаљинграда

У Русији се различитим манифестацијама обележава 70 година победе Совјета код Стаљинграда и највећег пораза нациста у Другом светском рату. У бици је, према руским званичним подацима, погинуло два милиона људи са обе стране.

Русија обележава 70 година од совјетске победе код Стаљинграда и највећег пораза нацистичке Немачке у Другом светском рату, који је представљао прекретницу у највећем ратном сукобу у историји.

Поводом јубилеја, бивши Стаљинград, а од 1961. године Волгоград, украшен је великим бројем застава и црвено-жутим плакатима у част победника. У плану је и реконструкција чувене битке.

Руски председник Владимир Путин присуствоваће у Волгограду паради у којој ће више од 650 војника продефиловати у униформама Црвене армије, а различите манифестације планиране су и у Москви.

Иначе, трупе немачког фелдмаршала Фридриха фон Паулуса капитулирале су 2. фебруара 1943. године опкољене војницима Црвене армије, после крваве битке која је у јулу 1942. почела за тај град на обали Волге, важан транзитни центар на путу за Кавказ и његове богате ресурсе нафте и гаса.

То је била прва масовна предаја нацистичке војске од почетка рата која је променила ток сукоба како на стратешком, тако и на психолошком плану за Совјете, који су на почетку рата били деморалисани због серије пораза. Битка за Стаљинград је, такође, једна од најкрвавијих у историји.

Најпре засут бомбама немачких авиона, Стаљинград је потом дуже од шест месеци био поприште уличних борби између немачких војника и совјетских војника и цивила. Борци су имали додатног непријатеља, зиму и глад.

У бици је, према руским званичним подацима, погинуло два милиона људи са обе стране.

Оборен немачки "месершмит"

Оборен немачки „месершмит“

„Непрекидно су бомбардовали, од девет сати ујутру до четири поподне. Два пута наш подрум је био закопан после експлозија, али смо се извукли“, сећа се 93-годишња Тајсија Постнова, која је у септембру 1942. као студенткиња медицине послата на фронт.

„Повређени су непрекидно пристизали. Већина оних које бисмо лечили, враћали су се на фронт“, прича Постнова.

Пошто је намирнице било тешко наћи, дуго је преживљавала само на сувом хлебу и неколико гутљаја воде.

Прекретница рата

После пораза код Москве почетком 1942. године, немачка врховна команда одлучила је да ће правац њеног деловања у летњој офанзиви бити Кавказ, односно богата нафтна лежишта код Бакуа.

Њиховим заузимањем Немци су хтели да осигурају сигурно снабдевање својих тенкова на Истоку, али и да Русима одузме кавкаска нафтна поља која су у великој мери снабдевала трупе Црвене армије.

Руси, са друге стране, после огромних губитака које су претрпели 1941. године, делимично су повратили морал после одбране Москве и успешно изведене контраофанзиве.

Врховна команда у Москви је, ипак, била веома забринута јер ће поново морати да ратује са „летњим Немцем“. Застрашени страшним успехом немачког „блицкрига“ на лето 1941. године, Руси су знали да ће заустављање немачке офанзиве бити пресудно.

Немачка група армија Југ и део снага групе армије Центар, били су одређени за спровођење операције „Плаво“, односно продора на Кавказ. У последњим стадијумима планирања, Хитлер је одлучио да подели снаге и нападне Стаљинград.

Град је био велики индустријски центар и железничко чвориште, али немачки генерални су упозоравали да у том тренутку нема стратешке оправданости за напад на град. Ипак, Хитлер је био неумољив.

Немци су августа 1942. године стигли до Стаљинграда одбацивши руске браниоце преко Дона. Ту су распоређене румунске, мађарске и италијанске снаге које су требале да заузму одбрамбене положаје и чувају крило од руских контранапада.

Нацистичке снаге на челу са Фридрихом фон Паулусом су у пар месеци заузеле већи део града. Руска врховна команда знала је да по сваку цену задржи Немце још месец дана док се не заврше припреме за операцију „Уран“.

Руска тактика била је да се у потпуности искористи сваки аспект градских улица и блиских борби и тако елиминише било каква мобилност немачке војске. Поред тога, скоро тотално срушени град представљао је ноћну мору немачким војницима, пошто су руски војници херојски бранили сваки метар земље.

Руски тенкови "Т-34" почетком 1943. године на ободу Стаљинграда

Руски тенкови „Т-34“ почетком 1943. године на ободу Стаљинграда

Замишљена да се продре са севера, операција „Уран“ имала је за циљ велики руски напад на ослабљено крило које су браниле румунске, мађарске и италијанске јединице. Совејтска офанзива отпочела је у новембру 1942. године. Генерал Ватутин брзо је пробио одбрамбене линије, а у наредних месец дана, совјетске снаге одсекле су Паулусову шесту армију у Стаљинграду.

Немачки генерали Мајнштајн и Хот враћени су са првобитног задатка заузимања какваских нафтних поља. Сада је њихова мисија била да пробију руски обруч око Стаљинграда. Ипак, то се није десило. Шеста армија остала је заробљена у граду, а Паулус се коначно 2. фебруара предао.

Губитком огромног броја људства и технике, као и потпуним неуспехом операције „Плаво“, Немци се никада нису опоравили. Нафтна поља Бакуа остала су предалеко, а Немци ће све до краја рата имати великих проблема са снабдевањем тенкова. Немци су у борбама изгубили велики број искусних јединица, као и већег дела официрског кадра.




Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *