Република Српска је у опасности!

Република Српска је нападнута. СР Немачка и САД нису у прилици да овај рат спроведу на начин на који су могли 1992. или 1995. године, али објективно рат какав прижељкују у Сирији и Ирану, а сутра у Руској Федерацији и НР Кини, није им овде ни потребан.

Пре двадесет година нису послали авионе и тенкове на Републику Српску зато што нису желели да поразом праведних и легитимних тежњи два милиона Срба у западним српским зељама у сопственом суседству створе исламску државу. Воле муслимане, а не дају им државу?! Слободумно. Знају да би само ретки међу Бошњацима/Муслиманима српски пораз, прогон и некажњени геноцид разумели као поклон. У Босни и Херцеговини им је зато у ближој будућности потребно да Срби и Хрвати статирају, обесправљени али присутни да спрече великобошњачку државу да постане нови Авганистан. Јер лепо је када вехабије перу новац по културном Бечу, али не би било згодно да дођу и другим пригодама. Пошто, познато је, нити један од глобалних терориста не би се дуго двоумио да ли да после успостављања унитарне Босне (за коју заслуге никада неће признати неком грађанском кловну из Сарајева), своје активности усмери ка Штутгарту или Ваљеву, Вршцу или Бостону, Младеновцу или Дидкоту.

Култур-расисти, те разни недемократски и бирократски ветерани из ЕУ годинама припремају терен за противуставно рушење Републике Српске. Пресуда Сејдић-Финци једна је од највећих брука Суда у Стразбуру и Европске уније. Кажу некоме ко није Бошњак/Муслиман, Србин или Хрват није могуће да се кадидује, а тиме ни да буде изабран у трочлано председништво БиХ. Обзиром на историјско искуство, стварање овакве могућности пружа искључиво прилику најбројнијем народу БиХ – Бошњацима/Муслиманима – да изабере свог Рома, Јеврејина или неког од осталих како би у председништву поново надгласали српски народ. И Ејуп Ганић, најекстремнији члан ратног председништва БиХ, био је изабран као наводни  Југословен. Како им  није пало на памет да на тако културан и грађански начин бране СФР Југославију, Државну Заједницу СЦГ или суверенитет Србије? Ах, заборавио сам, па Срби су колективно крив народ, смрдљиви манијаци, убице одговорне за два светска рата… Ко би, да су Берлин и Брисел водили начелну политику, онако лепо завијао:  “Данке Дојчланд!“?

Република Српска је понудила да на њеној територији буде изборна јединица за једног члана председништва БиХ за кога би се у том случају могао кандидовати било који грађанин који ту пребива. Република Српска је и онако на свим изборима за друге установе једна изборна јединица. То је нараво одбијено. Превара је откривена и сада следи огољено насиље. Једна немачка политичарка зато предлаже да се БиХ избаци из Савета Европе пошто „не спроводи“ пресуду по тужби Сејдић-Финици. Како јој не падне напамет да захтева избацивање Азербејџана? Тамо мало више крше људска и политичка права грађана. Белорусију мрзе зато што нема исти однос према Русији какав има Грузија, али јој ништа не могу кад крши права својих грађана. Ту је и Велика Британија, где је шеф државе истовремено и верски поглавар, а премијер мора да припада Англиканској цркви? Зашто не наметне санкције Ватикану, пошто је шеф ове државе: ем верски поглавар, ем влада апсолутно, ем мора да буде мушкарац? Ах, можда сам заборавио, о Србима овде говоримо ? Зар не?

Разлог скорашњег насртаја разуларене руље са ратним бошњачким заставама, која се крила иза жена и деце, на Пралментарну скупштину БиХ била је чињеница да ова установа до сада није усвојила промену закона о матичном броју. Замисао великобошњачких политичара је да увођењем нових матичних бројева централизованих у Сарајеву допринесу брисању Дејтонског устава и умање аутономију Републике Српске.  Наравно, лажна криза створена је тако што великобошњачке бирократе сада, у очекивању законског решења које им одговара, не дају новорођеној деци матични број, а тиме и многа друга права. Каква је перспектива друштва у коме користе децу за приземне политичке циљеве? Почели су одузимајући им права регистрованих грађана… Када ће им дати пушке? Када их опасати експлозивом? Поједини државни медији БиХ позивали су народ на немире и покушавали да пренесу кризу у Републику Српску. Опсада није успела, српски посланици остали су стамени и упорни у одбрани демократских права Отаџбине и свог народа. Република Српска устала је сложно, полиција је подигнута, специјалне јединице упућене у Источно Сарајево. Посрнулој Федерацији БиХ понуђено је да једна модерна полиција, какав је МУП Републике Српске, реши кризу талаца. Умешао се коначно међународни представник у БиХ Валентин Инцко, пристрасни аустријски дипломата који покушава да ову кризу искористи како би преко Савета за спровођење мира – једне нелегитимне установе која је сама узела за право да мења Дејтонски устав – наметнуо промене закона. Кажу, помогла је мало и српска полиција у цивилу, па су посланици, а међу њима и представници српског народа, ослобођени.

Остаје наук.

Највећа срамота која се у међувремену догодила јесте бедно, кукавичко и партијашко ћутање Томислава Николића, Ивице Дачића и Александра Вучића. Ови људи, обичне политичке манекенке, мисле да ће им после срамотног држања 1999. године, те недавног изручивања Северног Косова албанској држави, свака подлост и недостојност поћи за руком.

Неће.




Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *