Патриоте по уговору

Пише: Ренато Палић

Патриота по уговору, особа без идеала, без националне свести, без моралних одговорности према нацији и народу, једини идеал му је новац, моћ, утицај, политички камелеон који мења боју како се мењају и прилике, није му битан обичан човек, сељак, радник, студент, пензионер већ само он и његов опстанак на сцени и све ће урадити не би ли у томе успео, газити по мртвима, издати кога треба, причати једно а радити друго, притом се у одређеним временима издавати за оно што је у том тренутку најпопуларније и најпогодније за опстанак на сцени.

Чиме се још одликује један патриота по уговору?

Патриота по уговору има запаљиве говоре, демагог, често помиње „нашу децу за коју се бори“, „кости предака“, изазивајући тиме најниже емоције код припростог народа, спреман и да помене рат када треба, наравно само у домаћим медијима који су у власништву његових пријатеља, увек уредно обележава све годишњице и велике датуме српског рода притом са оскаровским сузама у очима остављајући венце на гробове, споменике итд.  Иако је некада љубио петокраку сада љуби Крст, такође је некада љубио оцила а сада љуби жуте звездице, педантан је када је реч о традицији и обичајима, не поштује их али знамење са симболима је присутно на крагни сакоа, у канцеларији итд. Воли да посећује мечеве репрезентације у свим спортовима, случајност је што га сниматељ прикаже минимум 10 пута током преноса на телевизији.

Патриоте по уговору су прави српски домаћини, воле попити и загаламити, воле добро појести, воле да се друже са певаљкама, још мало па ће да се хвале како поред ракије коју пеку још и везу миљее.

Патриота по уговору је способан да изведе невероватне политичке акробације које се огледају у мењању ставова на сваких пар месеци или година. Те вратоломије и акробације иду из крајности у крајност. Стране на којима је патриота по уговору био у животу су често тотално супротних вредности, циљева и начела. Увек ће пронаћи прави начин да оправда те вратоломије које је направио не због себе наравно већ за бољитак нације и народа, а због чега другога!?

Не треба заборавити ни остале патриоте по уговору осим политичара који су најчешћи, ту су и многи глумци, певачи, спортисти итд. Како пређу границу они промене акценат, како се промени власт они промене идеале, када услови постану другачији они пређу да играју за другу репрезентацију. Многи постану југо-носталгични а неки чак и промене националност преласком границе па када се врате врати им се и стара националност. Све по потреби, све за тезгу, све за паре.

Често се запитам како је могуће да се огромна већина њих води кроз живот најпростијим и најнижим поривом за тренутном естрадном славом, тренутним материјалним богатством, које је без сумње зарађено на штету нације и народа, тренутном моћи која престане када се промене прилике… Запитам се како то да само мизеран број њих жели да их поколења памте по поштењу и херојству, да се улице и школе зову по њима, да им име буде златним словима исписано у херојској историји Србије и српског народа!? Да ли смо ми можда најгора генерација Срба до сада!? Чини ми се да јесмо, дух слободе никада није био толико слаб као сада, национална свест такође, претпостављам да зато народ и не кажњава патриоте по уговору бацајући их на политичку депонију већ их награђује дајући им глас и дозволу да наставе са извршавањем директива добијених од знамо већ кога… Опет зашто, зарад моћи и новца наравно, ништа ново нисам рекао, више наглас размишљам и чудим се. Питам се да ли ће за наших живота да се појави неко вредан херојске историје нашег народа који ће да промени стање народа и нације. Да ли још увек рађају мајке Обилиће?




1 коментар

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *