Нове, невероватне оптужбе из Хага

Судија Мерон се позвао на анонимног сведока који тврди да су босански Срби донели одлуку да трећину Муслимана побију, трећу прекрсте, а трећина ће сама отићи

Хашку одлуку да се ратном лидеру босанских Срба Радовану Караџићу не суди само за геноцид у Сребреници, већ и у још седам босанскохерцеговачких општина, председник овог суда Теодор Мерон објаснио је позивањем на изузетно тешку оптужбу анонимног извора која је нашој јавности до сада била непозната. Мерон се, наиме, позвао на „доказни материјал презентиран током суђења“ који тобож показује да је „на састанцима са Караџићем“ наводно „донета одлука да се једна трећина Муслимана убије, једна трећина прекрсти у православље, а трећина ће сама отићи“.

Ова својеврсна инверзија познатог усташког плана о елиминацији Срба с подручја Независне државе Хрватске (усташки идеолог Миле Будак  јавно је прогласио да треба „трећину покрстити, трећину протерати и трећину побити“) шокирала је јавност у Србији. Иако је сребренички масакр у Хагу окарактерисан као геноцид, никада нисмо чули за наводну намеру босанских Срба да се „трећина Муслимана убије, а трећина прекрсти у православље“.  Горан Петронијевић, београдски адвокат из тима Караџићевих бранилаца, за „Политику“ каже да је одбрана запрепашћена Мероновим образложењем: „Претресли смо све могуће доказе и документе из претреса пред судским већем и одговорно тврдимо да не постоји нити један доказ и нити један документ који би потврдио да је икада постојао у Републици Српској сличан план или одлука.“

Петронијевић каже да је тим бранилаца једино утврдио да постоји један заштићени сведок који је рекао „да зна некога ко зна некога ко је наводно био на састанку на ком је договарана таква политика, тобоже у присуству Радована Караџића. Тај тајни сведок није изнео ниједан доказ за ту рекла-казала тврдњу“.

„Хашки суд допушта сведочење из друге руке, али ово је и за критерије тог суда недопустиво, да се председник при доношењу судских одлука позива на такав трач. Да је такав састанак одржан, о томе би морао да постоји неки траг, неки папир, неки доказ, неки сведок. Ништа од тога не постоји, ни у једној оптужници против Радована Караџића, ни у једном другом спису”, рекао је Петронијевић.

„Политика” је претрагом поднесака тужилаштва успела да уђе у траг наводном извору ове запаљиве тврдње. Заштићени сведок идентификован под ознаком КДЗ-051 тврдио је да је за овај план чуо од Свете Веселиновића из Рогатице, који је током рата био један од првака локалног огранка Српске демократске странке.

Одлуком жалбеног већа поништена је првостепена пресуду којом је Караџић 28. јуна прошле године био ослобођен оптужбе за геноцид над Муслиманима и Хрватима у општинама Братунац, Фоча, Кључ, Приједор, Сански Мост, Власеница и Зворник. На снази је остало преосталих десет тачака оптужнице које терете Караџића за геноцид у Сребреници; прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ; терорисање цивила у Сарајеву кампањом артиљеријских и снајперских напада и за узимање талаца припадника мировних снага УН 1992–1995. године.

Укидање оптужнице за геноцид у седам поменутих општина у јуну прошле године догодило се зато што је утврђено да тужилаштво није извело довољно доказа да су у овим општинама масовна убиства Муслимана и Хрвата почињена с „геноцидном намером”, односно да није постојала намера да се Муслимани и Хрвати „униште у потпуности или делимично као етничке групе”.

На последњем претресном већу, у четвртак, одлуку да је првостепено веће погрешило прочитао је управо судија Мерон, који је средином јуна ове године озбиљно уздрман писмом данског судије трибунала Фредерика Хархофа у коме овај тврди да „Хашки суд не дели правду, већ спроводи политичке одлуке и да је Мерон утицао на ослобађајуће пресуде (Готовини, Маркачу, Перишићу, Станишићу и Симатовићу)”.

Судија Мерон је, саопштавајући пресуду, назначио да, у овој фази поступка „у којој се доказни материјал тумачи по најповољнијем критеријуму за тужиоце“, постоји довољно доказа да су злочини у седам општина почињени с намером да се Муслимани и Хрвати униште као етничке групе, у потпуности или делимично.

Као поткрепљујућу чињеницу апелационо веће је такође у доказни материјал уврстило и Караџићеву раније коришћену изјаву уочи рата у БиХ о томе да ће Муслимани „нестати” ако дође до сукоба.

Осим политичких импликација, најновији обрт у трибуналу улази и у културолошке, па и историјске ревизије коришћењем већ познатих образаца који се овог пута приписују Србима. Посебно изненађује тврдња да је Српска православна црква насилно покрштавала.

Портпарол СПЦ епископ бачки Иринеј јуче је за „Политику” рекао: „Какав светац, такав и тропар! Какав суд, таква и одлука!”

Очигледно је да су у босанско-херцеговачком рату постојали ратни злочини свих сукобљених страна, а да се само Србима приписује „геноцидна намера”.

Протојереј ставрофор др Велибор Џомић, стручњак за државно-црквено право, наводи за „Политику” да црква не само да никада у историји није насилно покрштавала, већ да таквих одредба нема ни у црквеној доктрини.

Према његовим речима, таквих теза није било чак ни у политичким програмима српских странака.

– Тезе о трећини за покрштавање, трећини за протеривање и трећини за убијање само су саопштавали и баштинили припадници усташког покрета Анте Павелића. Због тога, довођење босанских Срба у везу са том усташком идеологијом није прво подметање Србима од стране Хашког трибунала, а нажалост, неће бити ни последње – напомиње протојереј Џомић.

Амерички професор права Роберт Хејдн, који је као експерт сведочио на првом хашком суђењу босанском Србину Душку Тадићу, указује на проблем веродостојности анонимних, заштићених сведока, чији је кредибилитет тешко испитати. Хејдн подсећа на чувени случај лажног сведока Л са Тадићевог процеса, после чега су правила суда промењена, и упозорава да је у случају сведока на ког се позива Мерон спорно то што га је тужилаштво користило и у случају Момчила Крајишника, а никада се није потрудило да његову веродостојност провери позивањем Свете Веселиновића, који им је све ове године био надохват руке. Овај професор са Универзитета у Питсбургу упозорава да се овде веома озбиљно поставља и питање тужилачке примене етичких правила и правних принципа.