Мистерија гвоздених алки на Козари

Пише: Бојан Речевић

Мистерија великих гвоздених алки и обруча на Козари, који су наводно у древно доба служили дивовима за везивање лађа, ових дана, уочи Васкрса окупирала је Приједор и изазвала полемике по градским кулоарима, кафанама и фризерским салонима.

pressrs-ladje-2

Заступници ове теорије истичу да су алке утискиване у козарачке стене у време Панонског мора, када су на овој планини постојале луке.

– За алке су везивани велики бродови, а постоје и претпоставке да су их правили дивови као древни бродари и морепловци – уверени су ови становници града на Сани који откривају да алке постоје и на другим планинама, висовима и неприступачним стенама.

Све се намерно крије

– На Грмечу, брдима око Вогошће, између Брезе и Вареша, код Дубровника и на неколико места у источној Босни. Има их и на Бјелашници и Влашићу, Враници, Прењу, Вележу, затим на Мајевици, Буковици код Травника, изнад Стоца… Ово треба да се испита јер постоје сумње да се све намерно крије како се не би доказало да су Српска и БиХ прапостојбина људи и дивова – напомињу наши саговорници.

Приједорчанин Мирко Шурлан наводи да где има дима, има и ватре.

– Позната ми је та прича суграђана. Зато све треба да провере научници као што је, на пример, истраживан случај Нојеве барке на Арарату. Иначе, везивање лађа на Козари подсећа ме на филм „Бурлаци на Волги“. Наиме, бурлаци су били људи који су некада ручно вукли обалама бродове, међутим, више сматрам да су алке и обручи заправо служили да се за њих привежу разни робијаши или робови. Мада, и то треба доказати – оцењује овај пензионисани административни службеник, а његову теорију о везивању преступника и затвореника делимично подржава и Михајло Печух, млади блогер портала „Prijedor24h“, који открива да о алкама по граду причају старији људи, радници у шумама и они који живе на Козари.

– С друге стране, ја од самог почетка говорим да је то немогуће. Једноставно, Панонско море је водено пространство које се налазило на простору Панонске низије пре око 30 милиона година. Нестало је пре око 600 хиљада година и било је залив Паратетиса као дела великог праокеана Тетиса. У том смислу, није било довољно близу да би постојао ваљан разлог да се алке праве на Козари ако брод до њих не може доћи – објашњава Печух, који не тврди да алке не постоје.

Острво у древном океану

– Напротив, многи су их видели, али оне нису служиле за везање бродова. У време Панонског мора није било људи, па није имао ко да направи брод, а камоли да плови и да га веже. Први људи који су почели да праве нека оруђа настали су пре 200.000 година па је временски размак између њих и Панонског мора 400.000 година – истиче Михајло.

ladje2И Драган Ромчевић, директор Националног парка „Козара“каже да није видео алке које су ових дана главна тема у Приједору.

– Козара је пре неких 50.000 година била острво у древном океану Паратетису. С повлачењем Панонског мора, настале су обале, па су то људи произвољно повезали. Међутим, чак и да постоје, алке не могу бити из тог периода – закључује Ромчевић.

Дејан Карлица, професор историје у приједорској Гимназији каже да легенда која се ствара о алкама на Козари више спада у круг мистерија повезаних са далеком прошлости.

– Све те мистерије деле једну те исту чињеницу – да нико прецизно не може објаснити њихов настанак и употребну сврху. Обавијене тајанственошћу, такве легенде управо пружају највише простора за одржавање, модификовање и ширење различитих објашњења. Оне голицају ум и дају одговор људима на суштинска питања која ови повезују са онтолошким принципом, од настанка свемира и живота, и свих њихових манифестација, па до алки. Пошто је то, ипак, тема на коју наука због недостатка чињеница или погрешног приступа није дала тачан одговор, људима не преостаје ништа него да сами тумаче појаве, а онда све постаје могуће. Још нисам чуо да су алке на Козари „заоставштина ванземаљаца који су ту давно везивали људе и вршили различите експерименте“, али је могуће да се појави и та верзија – каже Карлица.




1 коментар

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *