Мајко моја, не стој изнад мога гроба и немој плакати…

Пише: Мирослав Млинар, припадник Јединице

Јунаци, хероји, браћо, Делије, нико од Вас није више међу живима, а веровали смо да је то био последњи рат и да га више никада неће бити, чак и тога дана када је настала ова фотографија веровали смо у неко боље, лепше и срећније сутра, веровали смо у то да ничија деца више неће гинути и да након наших ничије мајке неће сахрањивати празне ковчеге синова јединаца. Веровали смо…

Данас када нам поново прете и када поново оштре ножеве и звецкају оружјем, исти они нељуди који су то радили и тада, не могу и не желим да Вас позивам поново у рат, али зато све оне који су живи, позивам и молим да се боре за мир, не зато што смо слаби, не зато што се плашимо и не зато што смо мали, већ зато што смо људи.

Нека Вам је вечна слава и хвала, почивајте у миру Божијем и не устајте ако чујете да Трубач поново засвира у своју трубу, то је само ехо који и даље одзвања пустим, хладним и Вашом крвљу натопљеним Велебитом. Ми и даље стојимо на ногама, ту негде изнад Ваших гробова, стојимо и спремно чекамо, да ли ће победити мир, или рат, људскост, или нељудскост.

Зато душмани, не дирајте нам децу, јер децу вам нећемо опростити и мртви ће тога дана ако затреба из гробова устати…




1 коментар

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *