Дискретни хероји
Четврт века прећутаних прича, измучено и старачко лице, сред дрхтавих, исушених руку, крв црвена капа Јединице.
Четврт века прећутаних прича, измучено и старачко лице, сред дрхтавих, исушених руку, крв црвена капа Јединице.
Свако од нас на својим леђима носи велико и тешко бреме, како своје прошлости, тако и своје садашњости, а самим тим и своје будућности. Ја се не стидим своје прошлости, живим у садашњости и подигнуте главе гледам у будућност, без обзира колико она трајала.
Јунаци, хероји, браћо, Делије, нико од Вас није више међу живима, а веровали смо да је то био последњи рат и да га више никада неће бити, чак и тога дана када је настала ова фотографија веровали смо у неко боље, лепше и срећније сутра, веровали смо у то да ничија деца више неће гинути и да након наших ничије мајке неће сахрањивати празне ковчеге синова јединаца…
Нешто размишљам… ако се стварно запуца, ако овај наш миротворац не сачува мир у региону, како сад зову ову нашу долину суза…
У Храму Свете Тројице у Београду одржан је парастос и освештана је спомен-плоча погинулим руским добровољцима који су се борили на страни Срба за време рата током деведесетих година прошлог века, претежно на територије Босне и Херцеговине.
Делегација Друштва пријатеља Ратка Младића из руског града Ростов на Дону посјетила је данас Вишеград гдје је боравила у спомен-соби изгинулим српским борцима и на Српском војничком гробљу на Мегдану.
У потоку Добриња, на Добрињи, већ пети дан лежи мртвац. Нико од смрада, и од снајпериста који туку низ корито, не може да му приђе. Надуо се и помодрио.
Ама људи, као да је јуче било када се шачица нас, који смо веровали у нешто, кренула негде. Без најава и помпи. Без ударања у прса и… привлачења пажње по сваку цену. Тихо. Једино су трештале четничке песме на касетофону минибуса којим смо из нашег родног града ишли ка нападнутим српским земљама.
Опет бих ишао да се борим за свој, српски народ као некада. И у Хрватску и у Босну и на Косово… А све су то туђе и међународно признате државе. Ви сте их признали, тренутна власти. И да ли сам ја због тога плаћеник? Пас рата? Не. То знам и ја а и ти. Који читаш ове редове.
Фејсбук страница „South front“ koja из дана у дан на енглеском језику објављује информације и фотографије са ратишта у Украјини, објавила је ноћас сензационалистичку вест о приспећу 205 Срба у војску Доњецке народне републике.
На данашњи дан, 12. априла 1993. године, почела је битка на узвишици Заглавак, у источној Босни. Јединице Војске Републике Српске и руских добровољаца које су контролисале узвишицу издржале су у том тешком боју тешку ватру и одбиле јурише надмоћнијих снага босанских муслимана. Православно војинство имало је погинуле и рањене.
Руски добровољци појавили су се у Србији на самом почетку сукоба – 1991. године, док су организовани одреди почели да се појављују у зонама сукоба отприлике од јесени 1992. године.