Песник: Саша Ћулибрк
Уз треперав сјај од свеће,
што угаснут живом неће,
јер га греје, светли, води,
док кроз тмине дана броди,
а ноћу га сенке прате,
снене браће, која сврате,
што скончаше негде, сами,
у изгнанству своме, тами,
с њим прозборе, тихо коју.
…утеха у неспокоју.
Оронули зид још краси,
помози му Боже, спаси,
тужно лице древног Свеца,
прежаљена никад деца,
ратна браћа, с вечне страже,
Доброг Краља, Чича Драже,
уз Ратка и Радована,
слике старе, славних дана.
Зла коб вука самотњака,
ког неправда боли свака,
злотворима пркосећи,
од себичних, лажних… већи,
крв хумана бројним тече,
реч истине ко мач сече,
под крстом се судбе сави,
ал погледом још је прави,
док загледан у даљину,
старим жаром на трен сину!
…Из бунтовне Шумадије,
хита путем Славоније,
син комита, равногорца,
вину славом српског борца,
уз црн барјак што се вије,
брани Србе ван Србије,
пушком јури на бункере
и усташке стрвождере,
лавље срце гневом пламти!
…усташија још га памти.
И та слика нек остане,
а не речи – живе ране,
сећају на прошле дане,
призивају (кришом па’не),
пелин сузе сећалице,
што неправдом бразде лице.
Нити моли, вапи, тражи,
док остаје сам на стражи,
од свих издан, заборављен,
камен међаш, а сад сен,
здравска свећа, са три прста.
Мој саборче, веро чврста!
Брате Славо, српска славо,
лица бела, срца смела,
ти иконо потамнела
и Заветни праведниче
предака се сени диче,
а сви свети, нек се сјате,
доброчинства твоја врате,
у милости Божијој прате…
…у молитви мојој за Те.
Мом брату Слави, добровољцу из Крагујевца…
За понос и незаборав.
Саша Ћулибрк
