Деки, српски добровољац у Новорусији: Верујте да многи овде воле више Србију него поједини људи у самој Србији!

Декијева прича је важна за Русe и за све људе у свету, јер демантује слику о Србима коју нам запад намеће својим текстовима и филмовима. Деки је прави Србин. Осетљиве душе, рањив и веома частан! Тако је мало Срба као што је Деки! Али – такви људи су фитиљ! Од таквих ће се ватра разгорети! Слава Богу што постоје!

deki

Интервју који је Дејан Берић дао за ФБ Репортер преносимо у целости:

Подраздељење Резањ – извиђачко диверзиона група, формирана је на самом почетку борбених дејстава у ДНР. Прво је то била мала борбена група са аутомобилима. Са командантом групе сам се упознао кад сам га заробио након што су налетели на нас у украјинским униформама. Испоставило се да су кренули на другу страну. Од тада смо постали добри другари. После тога је група прерасла у бригаду са истим именом Резањ. Сада броји много људи, не могу да наводим цифре, опремљени смо са БТР-има које смо углавном заробили.

deki-1Борци нашег батаљона су из свих бивших република СССР-а. Више од педесет процената сачињавају месни житељи. Занимљиво је пред обедом кад се ја прекрстим са три прста, а човек до мене муслиман се помоли на свој начин. Такође има један Немац, а дошло је и неколико људи који су служили у Легији странаца у Француској. Кад су дошли овде добили су позив од Француза (питаћу за име) да пређу на украјинску страну за изузетно велику плату од десет до петнаест хиљада долара, зависно од рода војске у којем би били. (Мени је занимљиво питање – ко их плаћа. Пошто обични украјински војници које смо заробљавали говоре да им је обећано прво 3000 гривни, то је око 250 долара, да би после било смањено на 1300 гривни, али ни то не добијају. Занимљиво би било то проанализирати.) Међутим, момци су ту понуду одбили без размишљања и даље ратују на нашој страни без иједног динара.

Према мени је однос овде више него братски. Недавно сам сазнао да сам уопште први добровољац који је дошао, додуше прво на Крим а после је све ишло својим током. Увек се говорило да се најбољи, буквално речено братски односи стварају у рату, вероватно зато што се прави пријатељи виде кад је тешко. Приметио сам да у борбама више брину за мене него за себе. То су дела која немају цену, кад се може осетити колико си неком драг.

О Србији знају много. До сада сам упознао нешто више од двадесет људи који су били добровољци у ратовима који су се водили код нас. Прате дешавања код нас, од политике до спорта. Има их који разумеју српски веома добро.

На пример, има један који је фан Ивана Ивановића. Пошто тренутно имамо проблем са интернетом, ловимо само преко СИМ карте, a и то је слабо да би се укључио Јутјуб, а камоли да се директно укључи на ТВ Прву – и више се нервира због тога, него због неких важнијих ствари.

Не можете замислити колико је тим људима драго што је један Србин у њиховој јединици. Сви показују своје слике из наше лепе Србије и сви су ради да пођу да се ослободи наше Косово, кад дође време. Њих такође боле дешавања у Србији. Не могу да схвате да сам ја сада за српске власти криминалац којег чека затвор ако дође у Србију.

deki-2Уцена проданих власти у Србији да се вратим за десет дана од доношења закона је и њих погодила. С нестрпљењем су чекали шта ће се десити, мада сам првог дана рекао да у таквој Србији не желим да живим. Ипак, нису веровали да ћу остати. Кад је истекло то време, њихове речи „мој дом је и твој дом“ су биле мелем на рану. Верујте да многи овде воле више Србију него поједини људи у самој Србији. Вести се прате редовно, највећи удар је био отварање канцеларије (или шта је већ) ФБИ-а у Београду и одлука да се српска војска пошаље у помоћ НАТО-у.

Само човек који је малоуман не види везу између рата у бившој Југославији и овог рата у Украјини. У Америци, ЕУ и НАТО пакту овај рат су спремали много година уназад. Свима њима је требао рат близу граница Русије. Америка је највећи добитник у рату зато што уз помоћ моћника из ММФ-а уцењује земље Европске уније, тако да је натерала те земље да уведу санкције Русији знајући да ће Руси одговорити контра-санкцијама. Колико год да је Русија моћна земља, сваки вид санкција се осети и слаби економију. Чак и да Руси нису увели контра-санкције, европске земље би осетиле кризу. Међутим, са контра-санкцијама су је осетиле веома добро. Без обзира што се сваког дана, на пример у Немачкој, привредници буне, њихова влада проширује санкције. Ја сам вероватно будала, па не могу да схватим зашто једна земља свесно уништава своју економију а за узврат апсолутно ништа не добија???

Они сви причају о Русима који су започели рат овде. А у стварности, земље Европске уније редовно наоружавају украјинску војску. Под доњецким аеродромом смо уништили немачки тенк и блиндирани хамер. То су возила која никад нису била у саставу украјинске војске.

deki-3Батаљон Резањ је иначе страх и трепет за украјинску војску. Такође међу њима су се почеле ширити информације од украјинских војника који су били заробљени од нашег батаљона. Ми све заробљене нахранимо, рањене залечимо, провери се ко није чинио злочине и јави се породицама да дођу по њих. Без икакве размене. Просто, тренутно има око 2500 заробљених украјинских војника што је четири пута више од заробљених наших бораца. Мада они тај број повећавају тако што обичне грађане оптуже са сарадњу са ополченцима и воде их као заробљене. Ти цивили су углавном људи који су били против рата и нису се хтели сврставати ни на једну страну. По информацијама које имам, око осмдесет посто тих цивила после размене тражи оружје и креће у рат. Значи да нам украјинци сами помажу у повећању бројног стања армије Новорусије.

Иначе они не намеравају да прекину рат и да почну да преговарају. Јер сваки рат се најбрже заврши за столом за преговоре. За време (назови) примирја су се наоружали и поново су војске из Европе искористиле прилику да продају украјинцима своју технику. Обновили су своје механизоване јединице са око петсто комада технике. Сада се на украјинској територији налазе и четири авиона као и осам хеликоптера. Ми рачунамо да ће, кад почне офанзива, долетети још авиона из неких од суседа.

Није ми јасно чему се надају кад им је слаба војска. Њима је на почетку два пута била уништена авијација, тј. срушено им је два пута више авиона него што су их имали. Ми сада, поред стандардних игли, поседујемо и ракетне противавионске системе, али колико год да буду летели ти авиони и и хеликоптери, наносиће нам губитке. Они су били највећи разарачи градова и убице мирних грађана.

На жалост, не видим крај рата. Америка, ЕУ и НАТО ће се овде борити до задњег украјинског војника, без имало гриже савести.

Велики поздрав од борца прве интер бригаде батаљона Резањ.

 

Извор: ФБ Репортер




Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *