Република Српска је основана 9. јануара 1992. године под називом Српска Република Босна и Херцеговина, као реакција српског народа на одлуку о независности бивше СР Босне и Херцеговине од СФРЈ коју су изгласали муслимански и хрватски посланици. Српска Република Босна и Херцеговина је проглашена за федералну јединицу Југославије.
Током политичке кризе након отцепљења Хрватске и Словеније од Југославије, 25. јуна 1991. године, Срби су створили посебну скупштину 24. октобра под називом „Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини“. Дана 21. новембра 1991. године скупштина је објавила да све општине, месне заједнице и насељена места где је више од 50% становника гласало да бивша СР Босна и Херцеговина остане у Југославији, постају делом „српских аутономних територија“.
Дана 9. јануара 1992. године, ова скупштина је прогласила „Републику Српску Босну и Херцеговину“, док је 28. фебруара донесен Устав Републике Српске Босне и Херцеговине, у којем је писало да територија ове Републике обухвата српске аутономне области, општине и друге српске етничке ентитете у бившој СР Босни и Херцеговини. Република Српска Босна и Херцеговина је проглашена делом Југословенске федералне државе.
Дана 5. априла 1992. године, крња Влада бивше СР Босне и Херцеговине је прогласила независност, а након три дана промену имена у Република Босна и Херцеговина. Европска заједница је признала независност бивше СР Босне и Херцеговине 6. априла 1992. године. Дана 7. априла, Српска Република Босна и Херцеговина проглашава независност од Босне и Херцеговине и останак у Југославији. Ипак, када су Србија и Црна Гора као једине de facto преостале југословенске републике, 27. априла 1992. године прогласиле Савезну Републику Југославију, Република Српска и Република Српска Крајина су саме по себи издвојене из граница Федерације, иако све до 1995. године то нису признале.
Дана 12. маја 1992. године, током седнице скупштине Срба, председник Републике Српске Радован Караџић је објавио шест „стратегијских циљева“ српског народа у бившој Босни и Херцеговини.
Током исте седнице, скупштина Срба је успоставила Војску Републике Српске (ВРС) и изабрала Ратка Младића да буде командандт друге војне области Југословенске Народне Армије. Пред крај маја 1992. године и повлачења југословенских снага са простора бивше СР Босне и Херцеговине, друга војна област је постала Главни штаб Војске Републике Српске. 12. августа 1992. године назив Српска Република Босна и Херцеговина је промењен у Република Српска.
Рат у бившој Босни и Херцеговини је трајао од 1992. до 1995. године. Дана 30. августа 1995. године НАТО пакт покреће бомбардовање Републике Српске („Операција Намерна сила“). Рат је окончан потписивањем Дејтонског мировног споразума, 21. новембра 1995. године. Република Српска је међународно призната као један од два ентитета који чине Босну и Херцеговину (други ентитет је Муслиманско-хрватска Федерација, сада Федерација БиХ). Република Српска обухвата 49% територије Босне и Херцеговине, а Федерација Босне и Херцеговине 51%.
Арбитражном одлуком о статусу Брчког, те успостављањем Дистрикта Брчко БиХ 2000. године, посед територије оба ентитета је смањен за отприлике 0,5 — 1,0%. Брчко дистрикт је по Арбитражној одлуци стављен под међународну управу супервизора који de facto има законодавну, извршну и судску власт у дистрикту. Он издаје налоге којима доноси законе и уредбе, и именује и разрешава службенике и функционере Брчко дистрикта.
Током година након Дејтонског споразума, неке ингеренције Републике Српске које су Дејтонским мировним уговором и његовим анексима биле дефинисане као надлежности ентитета пренесене су на ниво БиХ (царинска и гранична служба, војска, правосуђе – оснивањем Суда БиХ и Високог судског и тужилачког савјета БиХ итд). Високи представник за Босну и Херцеговину је наметнуо велики број амандмана на Устав Републике Српске.
Границе Републике Српске су одређене међународно признатом границом према Србији, Црној Гори и Републици Хрватској и међународно признатом међуентитетском границом према Муслиманско-хрватској Федерацији (сада Федерацији Босне и Херцеговине).
Република Српска наставља свој пут као веома важан геополитички фактор на Балкану упркос разним међународним притисцима са Запада и покушајима ка унитаризацији БиХ и њеним потпуним институционално-политичким слабљењем.
Републико Српска, срећан ти рођендан!
Вања Савићевић / Глас Русије
sarajevo zeli 1 mart,,,,ukida 9 januar,,,,dokle srpska,,,,? 1.mart,kao drzavni praznik,je ponizavanje svega onog za sta su se srpski dobrovoljci,tigrovi,borili,tog dana je ubijen srpski svat,u tom istom sarajevu….zar da kleknemo,pustimo,bakira,clana “muslimanske brace”od 89.god,da nastavi put islamske deklaracije 1962..kada je to isto sarajevo proglaseno islamskim centrom istocne evrope,put koji je zapoceo njegov otac alija,put koji utire 8-ICA direktor obavestajni bezbedosne agencije.clan.”crnih labudova”alijin telhranitelj,i jedan od glavnih aktera dobrovoljacke ,masakra nad nevinim,golobradim,jna vojnicima…put kojim marsira i sipa,jos jedna policijska agencija pod patronatom sarajeva i koja upadima u srpske policijske stanice ponizava policiju srpske,,,dokle srpska dokle hercegovci,,nisu major zika i kapetan rambo zivote dali na zvorniku da sada spustate gace,,,u pamet se srbi,,,poslusajte i vi ,reci imama fahadove dzamije u sarajevu,na alijasinim polju,koji opravdava bombase samoubice kada politika vise nema efekta,koji govori o jedinstvenoj bosni,sa granicima na drini,nismo mi tigrovi,na vas poziv i pokojnog mauzera dosli,obucavali vas,poveli na bjeljinu i zvornik,nije nam se veliki ratnik legija pridruzio tamo,nije nam za to ivan rambo krvario na rukama na putu do loznicke bolnice,,sve dok cutite dok apaticno gledate kako vehabije kupuju vase kuce ,kako prodajete zemlju srpsku,kao u trebinju,senadu dzambicu,bakirovom drugu,i pare svoje trosite u njihovom trznom centru”bingo” b.akir i.zetbegovic n.aser g.eneral o.ric,dok pustate dobojlije da potpisuju saradnju sa zajednicama turskih gradova….manite se politike,vreme je za patriotizam,breme je da sebe pitate da li ste brankovici ili obilici,da li ste tigrovi,vukovi,ili jagnjad,recite ne sarajevu,ne sudu bih,ne tuzilastvu bih,,,evo ja javno govorim,pisem pricam,saram grafite,da vas probudim,,,cia,s,arabija,u svom paklenom planu zvanom” nedovrseni posao:ne vide srpsu,vide samo bosnu bez nje,,,scenario poznat,vec vidjen u ukrajini,libiji siriji,akteri su tu,spremni ,cekaju,vehabije ,povratnici sa sirijskog ratista,furkani sa sandzaka,nusretovci i tejferovci iz c,gore……ima sda svoj isis isil……ali ima i srpstvo svoje obilice…”zaklinjem se sa tri prsta,za ovoga casnog krsta,zivot dacu za spas srpstva,,,za krst casni i slobodu zlatnu…’obilicevi zavetnici”