CIA о Србији 1993: Санкције не погађају довољно

Амерички обавештајци деведесетих нису били задовољни учинком међународних санкција: Нису донеле довољно патње становншитву да би покренуле експлозију антирежимског расположења

Српски потрошачи гунђају (због санкција) и зарађују све мање, али нема назнаке да се приближавају граници стрпљења. Санкције су убрзале спиралу пропадања српске економије, али још нису донеле довољно патње локалном становништву да би покренуле експлозију антирежимског расположења.

Овако су аналитичари CIA видели ситуацију у Србији 1993. године. У документу састављеном у фебруару те године, са кога је недавно скинута ознака тајности, анализира се учинак међународног ембарга и допринос дестабилизацији и рушењу режима Слободана Милошевића. Тон извештаја исти је као и у другим документима у којима се помињу санкције у Србији – економија је у расулу, Срби живе све бедније, али захваљујући црној берзи, новцу из дијаспоре и залихама хране са села успевају да преживе.

„Чини се да ће залихе бити довољне да се ‘прегура’ зима, а Милошевићев режим очекује да ће санкције бити укинуте пре него ште резерве чврсте валуте, хране, горива и толеранције у народу – исцуре“ – пише у извештају насловљеном „Србија: Носећи се са санкцијама“. „Режиму је јасно да ће мере (које предузима због ембарга) нанети дуготрајну штету српској економији, али то прихвата као цену за остваривање својих војних и политичких циљева“, оцењује CIA.

Детаљно се описује ефекат санкција на привреду и индустрију, наводе се губици највећих фабрика попут „Заставе“ и „Змаја“, број отпуштених радника, пад зарада и бруто друштвеног производа. Цитирају се изјаве званичника у Београду који најављују за чак 40 процената мање приносе житарица због летњих суша и несташица дизела.

„Срби су навикли на периодичне несташице, дуге редова у продавницама, хладне куће током зиме и рестрикције струје“, примећују амерички обавештајци. „У исто време, међутим, неколико фактора помаже Србима да се изборе. Према нашим проценама близу две милијарде долара у чврстој валути налази се у приватним рукама. Новац који стиже од рођака и радника из иностранства достиже још око две милијарде долара. Они који имају чврсту валуту немају тешкоћа да на црном тржишту купе робу које нема у продавницама. Историјске везе са селом такође многим Србима обезбеђују снабдевање прехрамбеним намирницама.“

Стручњаци CIA даље предвиђају да ће у наредна три месеца (у односу на фебруар 1993.) ембарго додатно „исцедити“ српску економију, али да животни стандард, ипак, неће пасти испод границе толеранције.

„Само ће чврста решеност Запада да наметне још чвршће санкције (укључујући замрзавање новца на приватним рачунима у иностранству и кажњавање оних који крше ембарго) може натерати Београд на значајне политичке уступке“, закључује се у извештају.

ПРОПАЛИ КАО АЛБАНИЈА

У извештају из фебруара 1995, аналитичари CIA предвиђају да Србији, ни после укидања санкција, не стижу бољи дани, јер неће имати приступ међународним финансијским институцијама попут ММФ-а и Светске банке.

– Српска економија је погођена толико тешко да је вероватно пала на ниво албанске – закључују амерички обавештајци.

– Иако је приватни сектор порастао под санкцијама, пре свега експанзијом сивог и црног тржишта, већином ових активности управља организовани криминал и то ће бити тешко контролисати када се санкције укину.




1 коментар

  1. Aleksandar

    Na jedan sarmatan nacin smo opljacani uz ogrmnu inflaciju iostalo stoje bilo.Pa to se moze videti i te kako a ovajs am zakljucak njihov ipak ima i neke stvari koje su korekne na jedna nacin.Ali sve je uradzno kako iznutra,tako i spolja.Iovoj temimozemo mnogo diskutovati,ali sve se svodi na to sto nemozemo da seoporavimo barem jos najmanje 20 godina pored svega.A ono sto smopreziveli nebi niko mogao kako u EU,tako niu svetu i toje jedna zakljucak.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *