БРАЦАНОВИЋ: Није било побуне ЈСО, а Легија није никакав организатор!

Милорад Брацановић је на свом сведочењу рекао да је за протест црвених беретки сазнао на послу јер се причало да су беретке отказале обезбеђене свим функционерима које су обезбеђивали и да су сви повучени у седиште у Кули

bracanovic

У Специјалном суду у Београду данас је, сведочењем некадашњег заменика директора Безбедносно информативне агенције Милорада Брацановића, настављено суђење осморици припадника расформиране Јединице за специјалне операције (ЈСО) оптужених за оружану оружану побуну 2001. године.

Брацановић је током вишечасовног саслушања изјавио да то није била побуна него протест, као и да га није организавао првооптужени Милорад Улемек Легија, који је тада већ био пензионисан, а претходно командант те јединице.

На почетку сведочења Брацановић је испричао да је у време протеста био начелник Седме управе Државне Безбедности која се бавила прислушкивањем.

Како је навео, за протест „црвених беретки“ чуо је на послу, јер се причало да су беретке отказале обезбеђене свим функционерима које су обезбеђивали и да су сви повучени у седиште у Кули.

Према његовим речима, чак је и возач тадашњег шефа ДБ-а Горана Петровића на позив из Команде зауставио кола и придружио се протесту.

Брацановић је посведочио да је тог дана затражио телефоном одговор од Улемека зашто се протестује, а он му је одговорио: „Они су нас зај… (Петровић и његов заменик Зоран Мијатовић), ухапсили су Бановиће и испоручиће их иако су нам обећали да никог неће испоручивати“. Потом је како је испричао, позвао Петровића и отишао код њега кући, где му је предложио да се нешто предузме да се протест заустави. Петровић је, како је навео Брацановић, рекао да он не може ништа, на шта се он понудио да он иде у Кулу.

У Кули су га дочекали, како је рекао, „маскирани ликови“ којима је пренео да хоће да прича с командом, али је њихов одговор, према исказу Брацановића, био да команда не жели да прича са њим.

Брацановић је испричао и да је, након оставке Горана Петровића (коју су тражиле беретке) на позив Чедомира Јовановића препоручио Влади да на чело ДБ-а дође Андреја Савић, доктор наука без мрље у каријери, а Влада је његов предлог прихватила. Сутрадан га је, како је испричао, позвао (убијени вођа земунског клана) Душан Спасојевић и рекао му да један човек жели да се нађе с њим, али није желео да му каже ко. О томе је, како је навео, консултовао Андреју Савића, Радета Кнежевића и Чедомира Јовановића. Савић му је рекао да не зна шта да му препоручи, Кнежевић „немој ни случајно“, а Јовановић да иде слободно.

Бивши заменик шефа БИА посведочио је да га је Спасојевић одвезао у Кулу и да се све време бринуо да га не ликвидира. У Кули је разговарао са Улемеком и убедио га да се састане са Савићем. Након сусрета Савића и Улемека протест је завршен, навео је сведок.

Брацановић је напоменуо да га је на повратку из Куле, Спасојевић оставио на пумпи у Батајници, где га је покупио члан његовог клана, а сад сведок сарадник Дејан Миленковић Багзи.

Одговарајући на питања суда о односу Душана Спасојевића и Чедомира Јовановића, Брацановић је испричао да му је у току 2002. године оперативац донео фотографију Чедомира Јовановића с „непознатим људима“, али да га та фотографија није занимала. На питање зашто је позвао Улемека када је почео протест, ако он није командовао ЈСО, Брацановић је објаснио да је он у јединици био поштован и имао велики утицај.

Душана Спасојевића је, како је посведочио, упознао пред 5. октобар 2000. године код Легије у канцеларији. Улемек му је рекао да је Спасојевића послао Зоран Ђинђић, навео је сведок.

Суђење је данас из безбедносних разлога одржано у специјалној судници Окружног затвора у Београду, где ће бити настављено и сутра даљим излагањем Брацановића.

Оптужени за побуну су бивши команданти ЈСО Милорад Улемек и Душан Маричић, и помоћник команданта Звездан Јовановић, који у пожаревачком затвору издржавају максималне казне затвора. Оптужени су и Веселин Лечић, Драгослав Крсмановић, Драгиша Радић, Владимир Потић и Мића Петраковић који се бране са слободе. Оптуженима се ставља се на терет извршење кривичног дела оружана побуна из тада важећег Кривичног закона СРЈ.




1 коментар

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *