Амерички амбасадор сменио генерала Дикића

Ваљда не треба да чекамо неки нови извештај Викиликса да би сазнали да је смену генерала Братислава Дикића тражио амерички амбасадор у Србији. Наравно, марионетска, криминална и издајничка власт чекала је само изговор да обави посао за Американце. Онима који су предали 15 % територије Србије није био ни најмањи проблем да смене генерала полиције Братислава Дикића, за кога постоји основана сумња да је Србин.

Американцима је од стратешког интереса да се Жандармерија пацификује због све неизвесније ситуације на северу Косова и Метохије, али и због ситуације и планова запада на југу Србије. Уместо да командант Жандармерије буде награђен због професионалне акције против шипарских терориста на административној линији са Косметом, српска власт је објавила да се ради о „дрвосечама“ да би умањила успешност те акције под командом генерала Дикића. Очигледно је да Србија има посла са најгорим издајничким режимом од 5. октобра па до данас, опаснијим по српске националне интересе од свих досадашњих.

У Србији не функционише ни најважнија судска инстацна Уставни суд Србије, који одбија да се по захтеву Српске радикалне странке изјасни о уставности Бриселског споразума. Јасно је да су представници режима узурпирали рад Уставног суда, а потврда томе је и изјава Томислава Николића у којој је позвао Уставни суд да „сачека са одлукама о уставности Бриселског споразума“. Са друге стране, на челу Министарства одбране и Војске Србије је бескрупулозни издајник и криминалац Александар Вучић, који је постављен од стране Американаца да војску приближава НАТО пакту и спречава је да врши своју обавезу чувања уставног поретка Републике Србије.

Војска Србија има обавезу да штити уставни поредак земље и због тога је њена данашња улога срамна, а они који јој командују представљају саучеснике у издаји државе. Свако ко прекрши Устав гори је од било ког криминалца. Борба против криминала мора да обухвата и оне који су прекршили Устав ове земље, дакле, цео државни врх, све министре, војни и полицијски врх.

 

Зоран Вујасиновић




2 коментара

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *