ЗАШТО НАС ОВО НЕ УЧЕ У ШКОЛИ? Сви Словени су се некада звали Срби!
Ослањајући се на цитате највећих светских историчара сабраних у књизи „Од Индије до Србије – три хиљаде година српске историје“ Доброслава Јевђевића, доносимо вам причу која открива да ли су од Срба потекли Грци и да ли стоје иза подизања Акропоља
Од вајкада учимо како историја Срба почиње у шестом веку, од времена досељавања из прибалтичких земаља на Балкан, као да нас пре тога није ни било.
Прихватајући такозвану берлинско-бечку школу, понекад се чини као да смо се ћутке помирили са мало је рећи – фалсификованим историјатом према којем Срби у најмању руку не представљају аутохтони народ у Подунављу и на Балкану.
Зар сама чињеница да су након досељавања на Балкан Срби већ имали усавршен језик, обичаје, културни темељ (о царствима да и не говоримо) није била довољна да, ако ништа бар заголица машту.
Па, почнимо онда из почетка. Према књизи „Од Индије до Србије – три хиљаде година српске историје“ Доброслава Јевђевића, заснованој на цитатима и списима највећих светских историчара, српска историја најмање је стара колико и најстарији халдејски, асирски и мисирски рукописи који датирају од пре седам хиљада година.
Интересантно је, рецимо, да се баш у поменутим списима помиње име Србин, али не и Словен, као и да је у једном од најчувенијих рукописа, „Кинеском дворском дневнику“, који је непрекидно писан од око две хиљадите године пре Христа, изложено да су у то време Срби живели у азијској Сарматији и у земљама иза Дона.
Вероватно вођен овим подацима, чак је и Француз Робер Сипријан развио теорију о пореклу свих Словена од Илиро-Срба, тачније од подунавских балканских Срба, који су се простирали од Балтичког и Црног мора до Кавказа и Каспијског језера.
Срби, који су из Сарбарске, преко Мале азије, стигли на Балкан 3.000 година пре Христа, населили су Стару Рашку (Тракију), и Крит и то три таласа 1.800, 1.500 и 1.400 године пре Христа. Иако су победили Крићане, измешали су се са њима и претопили у нови народ – Грке!
У књизи „Од Индије до Србије – три хиљаде година српске историје“ наводи се чак да ни имена града Атине и истоимене богиње нису грчка, као и да се у неким записима тврди да су Акропољ заправо подигли Срби.
Сами Грци за себе кажу да су настали од народа званог Пелазги, као и да су говорили „варварским“ језиком, а налази указују да су то били Срби.
Српски историчар Јован Рајић у „Историји Срба“ (1794) изводи порекло Срба од Хунских Сабира, док други аутори име Срба изводе из Србата – Сармата, реке Сербице (између Еуфрата и Тигра у Месопотамији, данашњи Ирак), речи собрание (збор, сабор) или га просторно везују за Сибирију, једну од српских прапостојбина.
Чешки историчар Павел Шафарик везује српско име са речи Сјарбин, Серб, Сербин, Сибрин, што су све облици значења рода, народа, а што има исто значење са латинском речи генс и натио, или индијском речи Серим, што значи народ исте крви.
„Име Србин је најстарије и дубоко укорењено међу свим Словенима“ написао је Шафарик.
Грчки историчар Херодот сматрао је да су Срби Трачани и да су после Индуса највећи народ на свету.
Прихватајући његово становиште, немачки и руски историчари разрадили су тезу да је „међу Србима од памтивека живело велико племе називано Рашчани или Раси, а то име потиче из Индије од речи Рашка, сто означава рујну црвену боју, коју су Срби одувек волели.“
Неда Мариновић у опису најстаријег народа на Балкану износи да Србин, у стародавном индијском језику, санскриту, из кога су потекли сви индо-европски језици, међу којима и српски, означава „слободног човека“ који се вечито бори за сопствени опстанак.
Исконски Рашчани Црвени Срби, у време Херодота, живели су у Малој Азији и на Балкану у Тракији. По њима је и названа област Стара Рашка у Тракији поред реке Марице и новија Рашка, Немањина прва Србија.
Грчки историчар Лаоник Халкокондил тврди да су Срби најстарији и највећи народ на свету (подразумевајући под тим именом све Словене), а у оригиналној немачкој хроници писаној око 750. године нове ере која се налази у Минхену, између осталог пише: „Срби представљају тако велико царство (регнум) да су из њих произашли сви словенски народи“ (Hormayers Archiv, st. 282-283).
Један од најпознатијих хрватских историчара др. Фрањо Рачки у својој „Повјести Словена“ наводи: „У почетку су се Словени називали домаћим именом Срби, тј. рођаци, а странци, специјално Немци звали су их Вендима. Тим именом звали су их и Грци и Римљани још од седмог века пре Христа“.
Само ових неколико навода (а, има их барем још толико) потврђује да су Срби најстарији словенски народ и да је име Србин хиљадама година старије од имена Словен.
Име Словен јавља се први пут у петом веку нове ере са римским освајањем. Померајући се на Запад Европе, Срби су се сукобили са Германима. У то доба сва српска племена међусобно су се разумевала и почели су се звати Словенима, а оне које нису разумели назвали су Немци, јер су им деловали немо. Како су се до тада сви Словени називали Србима и хиљадама година сачували то име, отуда су свакако они били кичма и срж свих словенских народа.
Рус Велтман у својој историји потврђује да је у древним временима име Србин било заједничко свим Словенима. И немачки етнолог Зеринг пише: „Прво опште име свих Словена било је Србли, што је значило уједињени“, а мађарски гроф Калај у својој историји наводи: „По испитивањима најбољих научника сви словенски народи у прастаро доба називали су се Срби“. Он такође наводи да се од шестог века појављује име Слави, док су сви Словени живели заједно и називали се сабраћом.
Ja dodjoh do zakljucka da naziv “Srbin” oznacava pojam vise nego naciju, jer mi se cini da dolazi od korena reci “srce” (znamo da kod nas jos uvek postoji rec “srpce” za Srbina). U tom smislu, “srbin” znaci “osoba velikog i junackog srca”, ili u drugom slobodnom znacenju “heratlander” – sto moze a oznacava i osobu pravog srca, kao i onoga ko zivi u sedistu (zemlje). Tu moze da se uklopi i pojam koji ste vi naveli – “sabrani”, jer svako ko izuvaca duhovne nauke zna da je se “sabranim” moze zvati samo onaj covek koji zivi po srcu. Odatle, naziv za Ruse “rasijani” bi znacio oni koji su se rasijali, rasejali, okolo, verovatno pod pritiskom varvara. (Iako nas nastoje ubediti da su Srbi varvarskog porekla, istina je obrnuta – Srbi su najstarija civiizacija.) Inace, Rusi za srce kazu “serdce”, i naziv Sardinija frapantno deluje kao da vuce koren od te reci… Zanimljivo, za razliku od Sicilije u kojoj znamo ko zivi i kako je (btw, Albanci su k nama dovezeni sa Sicilije, a pre toga iz kavkaske Albanije – to objasnjava mnogo toga, zar ne?), Sardinija je raj na zemlji u kojoj zivi narod jako slican nama i Rusima – otvoren, dobar i sirokog srca. I po lepoti zene Sardinije mogu da se mere sa Ruskinjama…
martin luter je smenijo bibliju a englezi kazu da su afrikanci bili rob i sveti ratnici ali to smo mi SRBIIII nasa historia je malo promenena i ukradena
HITLER BISMARK CAK I BARBAROSA SU NA ZAPAD UVELI ANTISRPSKU SKOLU SA DRUGE STRANE SU TURCI TO URADILI: asimilACIJA slovenskog naroda nemacka vatikani turska otomani su vestacki napraveni
Mnogo šta se iz srpske istorije ne uči. Mnogo je toga zabranjeno iz istorije Srba i Srpskog naroda.
Mnogi i ne znaju da su Srbi narod star 12000 godina, da je preživeo mnoge golgote a preživeće i sledećih 12000 godine. U ovo možemo biti sigurni. Zar i danas Srba nema širom sveta? Kada ih ima na Andima na visini od 4500 metara i to sa svojom kafanom.
A da ne govorimo o ostalima kojih ima u svakom ćošku ove zemaljske kugle.
I ove prostore jebenog brdovitog Balkana sačuvaćemo kao što smo mnogo toga sačuvali.
Iskopaćemo celu istoriju Srba od prvih dana od pre 12000 godina pa do danas.
Zbog ovih 12000 godina nas Evropska unija mrzi jer smo imali svoje zemlje i teritorije širom Evrope od severa do juga i od istoka do zapada, pa i mnogo dalje mnogo pre svih njih a njihove zemlje su nastale od srpskih zemalja.
Pogledeajte ako imate stare karte od pre 700 ili 800 godina pa ćete videti sve srpske zemlje i teritorije.
Ja sam ih sakupio oko stotinu i dalje tragam za novim i novim.
Srbi žive 12000 godina,
Srbi će živeti i sledećih 12000 godina.
Videćemo ko će još preživeti ovo.
Zašto će moj komentar pregledati urednici pre objavljivanja.
Ovo je moj autorski prilog i moj lični autorski rad, tako da ja imam sva prava na njega jer sam ga ja napisao i ja osmislio.
To je osnovno pravilo svakog ko piše.
Ovo je moj autorski rad pod mojim pravim imenom.
Ovaj moj autorski rad sam kopirao i postaviću ga na moju timeline ukoliko bude na bilo koji način promenjen, jer niko nema pravo da menja ili prepravlja nečije autorsko delo. I ovo što sada pišem ide na moju timeline.
Budite pozdravljeni od Akademika, Prof. Dr. Radoja – Radeta Jankoviće
Da li je ovo pravi naziv stranice “JEDINICA”, jer ću na mojoj timeline postaviti ovaj naziv stranice sa tekstovima mojih komentara na gornji naziv teksat koji se komentariše.
mnogo vise od tih 7ooo godina traje nasa istorija.