Утисак са вечерашње шиптарске изложбе

Пише: Весна Веизовић

Управо се вратих са „протеста“ поводом срамне изложбе двеју шиптарки посвећене наводним шиптарским жртвама страдалим од стране Срба. Изложбе која се овог тренутка одржава у самом центру Београда, згради Културног центра.

Стајала сам међу стотинак људи који су се углавном спонтано окупљали неверујући да се све ово вечерас дешава у престоници Србије под патроном Ивице Дачића који је и почасни гост двеју Шиптарки, и сама се питајући како је мој храбри народ доспео до овог робовског положаја.

Робовског управо од стране домаћих властодржаца које ако до сада неко није сматрао првим и основним непријатељем Србије и србства од данас управо на тај начин треба да их гледа.

Наши највећи непријатељи нису Немци, ни Хрвати, ни Американци, чак ни Шиптари, овог тренутка и убудуће до ослобођења наши највећи непријатељи су „наша“ власт која преко наших леђа и наше земље служи свима осталима, истовремено спроводећи тотаталитаризам и тиранију.

Апсурдно је од нас што се чудимо и питамо: Па зар то раде свом народу? Шта би онда другом чинили када су према нама такви?

Одговор је међутим сасвим једноставан: Ми нисмо њихов народ, ми за њих више нисмо народ, ми смо за њих једна робовска маса чији је задатак да слепо слуша и мирно гледа поробљавање сопствене земље.
Уз велики број припадника Дачићевих полицијских снага, приватне полиције која кршећи Устав своје земље због неколико хиљада јадних динара обезбеђује ову срамоту која се вечерас одржава у Београду.

Усред србске химне која се вечерас орила Тргом републике полиција добија наређење да се домаћицама и осталим шиптарским слугама не свиђају звуци који допиру до њих и почиње са растеривањем демонстраната гурајући нас што даље од зграде Културног центра, ваљда да се гошће не би потресале слушајући уз уста Срба вековну истину да је Косово још увек Србија и да ће тако и остати.

Група људи стигла је из Шабца са сликама страдалих Срба, припадницима ОВК са србским главама у рукама, Жуте куће, уплаканих мајки, сестара, са сликама уништених цркава и разорених србских домова, Дачићева полиција не може ни да погледа слике истинског злочина већ по наређењу овог шиптарског слуге гура људе који са две руке држе сведочанство шиптарских злодела и гази по својим некадашњим саборцима који су страдали од истог оног шиптарског терористе ком је вечерас посвећена ова срамна изложба!

Да ли би иједна србска власт дозволила ово што се вечерас одржавало у Београду? Да ли би иједан Србин шутирао другог Србина штитећи терористе који су нам отели србску земљу и побили на хиљаде Срба набијајући их на колчеве и дајући животињама да их живе једу, пекући их на ражњу и вадећи им органе?

Не би! Па како онда ико може данас рећи да ми на власти имамо Србе? То нису Срби, одавно су престали да буду припадници свог народу и постали слуге запада, тирани гори од иједног страног окупатора.

Страшно је суочавање са овом истином, наоружаним приватним полицијским снагама којима посао више није да заштите своју земљу и свој народ, већ мафијаше и окупаторе који су на власти. Ужасно је гледати како они који треба да те штите, слепо стају уз овакав режим понижавајући своје некдашње саборце, све србске жртве и целу Србију.

То је слика данашње Србије, окупиране Србије – полиција, неколико бесних људи, неколико увек спремних новинара да од Срба начине терористе, све је то шиптарска изложба, са шиптарским слугама на власти и шиптарском полицијом око нас!