Плачи вољена земљо, сузе слуте на срећу, плачи, све си нам дала, гасила себе ко свећу, и ја ћу са тобом плакати, живот свој ћу ти дати, заставу твоју ћу носити, никоме нећу је дати.
Свестан лудила у којем живим и цивилизацијског бунила које се иживљава над нашим животима, потпуно ми је јасно да је овај текст којег пишем унапред изгубљено време мог честитог живота.
Заједничке антитерористичке војне вјежбе Србије, Русије и Белорусије, под називом „Словенско братство 2017.“, почеле су данас у близини белоруског града Бреста, а трајаће до 15. јуна на полигону Оружаних снага Белорусије који се тамо налази.
Борко је 1973. годиште, рођен у Београду, а родитељи су му се из пиротског краја доселили у Београд 60-их. Отац му је радио у ИМР Раковица као мајстор, а мајка у Студентском дому на Карабурми у мензи...
Тужно је и ружно када покушавају да злочиначку агресију коју је НАТО извршио на нашу Отаџбину неки зову другим именом. То не само да показује да они сами немају ни стида ни срама већ делује као једна неопростива увреда ка српском роду.
У Србији ће ове године 9. маја, на Дан победе, по други пут бити организована меморијална шетња под називом „Бесмртни пук“, али ће се по први пут на амблему манифестације појавити српски атрибути.
На крају, поред отмица за вађење органа, бавили су се (и баве) отмицама жена које продају у робље или користе у секс индустрији. Тако је први јавни доказ отмица жена за коришћење у секс индустрији пронађен у марту 2001. године у случају несрећне Еле Милутиновић...
Од НАТО агресије прошло је скоро две деценије, а жртве нису добиле достојно спомен-обележје. Спутњик покреће акцију да се у Београду подигне спомен-обележје жртвама НАТО агресије да би била урезана имена погинулих, киднапованих и несталих током 78 дана бомбардовања СР Југославије.
Они који тренутно сеире планином прете да ће пасти глава крочим ли још који пут уз Проклетије, ал' није ме страх за главу, већ страхујем да би могла пасти залудно, пре неголи што стигнем до ораха и погледам у небо, а небо се усидрило о гране на вечном опелу и литургији
Стајао сам на торњу који је неким чудом остао читав и гледао пустош око себе. Све је било разваљено и уништено. Гледао сам у остатке нашега Центра у Кули.
Јел ово та поносна, суверена, непокорна и благодатна Србија о којој телалите господине кандидату без авионске карте и лове да окренете туру у кафићу: Бујар Нишани, председник Албаније, башкари се по југу Србије као свој на своме док Ви и ваши чауши треперите, ко бачене кесе запеле о гране дрвећа, чекајући дозволу некакавих секретарица председника месних заједница с Косова и Метохије да се умилостиве и дозволе вам да крочите на ту свету земљу?!
Уз благослов патријарха Иринеја, почело је прикупљање матерјала и окупљање тима за покретање нове тужбе пред међународним судом за злочине НАТО пакта над српским народом 1999. године.
Сатирање једног народа није само у томе да му заузмеш територију и поставиш своју власт. Потпуно уништење је много перфидније и лукавије. Подлаци ударају прво на децу, језик и историју, јер ако хоћеш да уништиш један народ - унакази му подмладак! Задњих 25 година та игра се игра пред очима свих нас.
Јуче је у апотеци једна мајка рекла: „Немам толико“. Пребирала је по новчанику, док јој се слинави дечачић мотао око ногу. Питао је: „Мама, шта немаш?“ Рекла му је: „Има мама“. Запосленој у апотеци је шапнула: „Дајте ми неку замену за тај лек, било шта за 300 динара.“
Срби не желе и неће ни немир ни робовање у страху, светосавци никад неће живети без части. Док живимо живећемо онако како човеку једино доликује, слободни и поносни.