Злочин над Србима из села Ледићи, који се десио почетком јуна 1992. године до данас није судски процесуиран. Најмлађа жртва био је 18-мјесечни Милун Тешановић, најстарија 92-годишња Иконија Васић.
На Илиџу стиг’о из града са Нишаве, Блиставога знања, каријере блиставе, Под Игман са Пала јер је било ближе, Да рањени Србин теби дође брже.
Отишао сам часно и поштено. Као директор УЦ два месеца пред пензију, стајао сам испред својих људи, драгих доктора и сестара. Стајао сам на првој линији, нисам се крио, напротив био сам испред свих знајући да са свим својим болестима и годинама имам велики ризик али част и понос ми није дозвољавао да се склоним.
Негде у свитање док преко скоћала причам са пријатељима, расутим по целом свету које мучи несаница. Неко куца поруку „Сећаш ли се вучице са Влакова”. И однекуд са неке давно потиснуте меморијске куке, у моју собу улази прича које се много година нисам сетио.
Војвода Василије Васке Видовић, мој војник и саборац, мој пријатељ и мој брат. Човек са срцем великим као кућа, борац, херој, легенда, једном речју Јаро.
Ноге су ми се јуче одсекле на гробљу Семизовац близу Вогошће. Исти бол, исти страх, иста мука коју сам осетио и прошле и претпрошле године на разрушеном српском гробљу у јужном, албанском делу Косовске Митровице.
У општем нападу муслиманских јединица на сарајевско насеље Пофалићи, у рано јутро 16. маја 1992. године, према српским изворима, убијено је око 200 цивила српске националности, а упоредо са ликвидацијом и протјеривањем српског становништва њихова имовина је опљачкана и спаљена.
У мјесту Лука у Жепи обиљежене се 24 године од страдања 45 припадника Војске Републике Српске које су из засједе напали и мучки убили, а потом масакрирали припадници муслиманских оружаних снага. Војници су убијени на путу ка брду Зловрх у покушају достављања хране и воде. Упркос договору да ће пустити да колона мирно прође, муслиманске снаге су напале и убиле српске борце.
У оквиру обиљежавања 20 година од егзодуса Срба из Сарајева, данас је на братуначком гробљу служен парастос, прислужене свијеће за покој душа и окађено 185 гробова погинулих бораца са сарајевског ратишта чији су посмртни остаци пренесени у Братунац приликом егзодуса.
Сарајево. Добриња. Подне. Примирје. Сједећи на сандуцима од муниције читам „Три мускетара“ у преводу Симе Пандуровића. Књигу коју је Свилени заборавио…
Пилот Стеван Попов спада у истинске хероје нашег времена, човек који се својим чудесним подвигом уписао у летопис великих легенди и који као да је поникао из неке бајковите приче.
Легендарни пилот Стеван Попов (1947) јуче око 18 часова извршио је самоубиство у Новом Саду.
23 године од херојског подухвата пилота Стевана Попова, који је са својом посадом, авионом „Боинг 707“, из пакла Сарајева, летећи даноноћно, спасио скоро 40.000 људи.
Муслимански снајпериста са зграде „Лориса“ на Тргу Пере Косорића, данашњем Тргу хероја, убио је 11. марта 1995. године десетогодишњу Милицу и деветогодишњу Наташу које су играле ластиша у улици Раве Јанковић, испред зграде на броју 59, у насељу које је тада било под српском контролом.
Свако помињање 1. марта у БиХ Србе подсјећа на дан када је 1992. године испред Старе православне цркве на Башчаршији у Сарајеву убијен српски сват Никола Гардовић, што је наговијестило грађански рат, односно почетак трагичног ратног сукоба у бившој БиХ.
Откако смо демократски ослобођени оног 5. октобра, ослободили смо се и свега вредног што смо имали. У музеју нам стоји хеликоптер „Камов“, који је радио свега 600 сати, а за евакуацију људи, када затреба, нема летелица. Имали смо огроман број чамаца, хеликоптера, али је то распродато под фирмом да је застарело.
Потурица Мирза Хатић из Сарајева преузео је одговорност за рушење спомен-крста на Златишту, који је подигнут у знак сјећања на 6.500 хиљада Срба које су муслимани мучки убили, на подручју Источног Сарајева.
