ВАСИЛИЈЕ ОД СЕМБЕРИЈЕ: Мирјани Драгичевић
Чујем од некуд вапај девојчице, спаси ме чико од ове тројице, напали ме брадати нељуди, помози ми, бар ти човек буди.
Чујем од некуд вапај девојчице, спаси ме чико од ове тројице, напали ме брадати нељуди, помози ми, бар ти човек буди.
Данас се навршава 20 година од егзодуса Срба из Возуће и дела Озрена. Злочинци без казне. Непозната судбина још 150 војника и цивила
Сарајево. Добриња. Подне. Примирје. Сједећи на сандуцима од муниције читам „Три мускетара“ у преводу Симе Пандуровића. Књигу коју је Свилени заборавио…
Исповест Новице Бановића, јединог преживелог српског борца у монструозном злочину у Возући. Морао је да пољуби одсечену главу свог мртвог друга и да гледа кољаче на делу
У рано јутро, 28. децембра 1992. муслимански војници упали су у село Доња Биоча код Илијаша и прво јој силовали, а затим и убили деветогодишњу кћерку Мирјану.
Дојучерашњи миљеници Запада, у својој борби против легално изабраних власти, оличених у мрским, окрутним, израбљивачким и угњетачким председницима: Асада у Сирији, Гадафија у Либији, Мубарака у Египту, Садама у Ираку… Муслимани са Балкана, Нигерије, Сомалије, Авганистана… Легални побуњеници, борци за слободу, које је тај исти западни, цивилизовани свет обучавао и наоружавао, они, чије су слике патњи и страдања пуниле новинске странице и биле ударне вести на свим медијима…
Још тражим главу свог сина Ненада (1971) којег су заједно са Браниславом Ђурићем и Благојем Благојевићем муџахедини из Тешња измасакрирали на Црном Врху 22. септембра 1992. године.
Мирјана Драгичевић, деветогодишњакиња коју су муџахедини 1992. године у селу Доња Биоча код Илијаша силовали а потом заклали, јуче је након више од 20 година добила достојно спомен обиљежје.
Муџахедин који је у лето 1992. године позирао са одсеченом главом српског војника Благоја Благојевића на Црном врху је француски држављанин Кристофер Казе, за кога се дуго веровало да је, као члан такозване Рубешке групе, погинуо у окршају са белгијском полицијом.