Због све актуелније теме и најаве да ће Косово бити примљено у чланство УНЕСКО осећам људску и моралну обавезу да са вама поделим један мој разговор који сам 2001.године обавио са саветником команданта Бондстила г-дином Џоном Даниелом Фернандезом у порти цркве Св. Никола у Штрпцу.
Косова се одрекао Вучић кад је потписао овај или онај документ... Не, то је урадио Тадић својевремено, кад је потписао оно... Не, то је много раније учинио Милошевић... Неки би се вратили и у Титово време, трагајући за кривцем и издајником... Историја нас учи да се нека територија може изгубити само онда када је се одрекне народ.
Сваког пута браћо драга, пијем чашу ја опору, кад се сјетим команданта, и запјевам о ЧОПОРУ. Није чаша испуњена, горким листом што га зову, него болом препуњена, сад слушајте пјесму ову.
Славни атлетичар Горан Раичевић трчао је и да стигне војни камион, пожуривши да се, као и многи његови земљаци са подручја Бруса, прикључи војним обвезницима, резервистима који су током агресије НАТО-а кренули на Косово да бране своју земљу.
Аца Драмосер је потписао признање независне државе Косово. Озарен је својим великим историјским успехом. Његови ботови на Космету су добили налог да велику победу прославе на улицама. Каква је то победа?
Немој да плачеш сине, не могу нам Га отети, тамо је сва наша снага, тамо је Цар Лазар Свети. Тамо су Свети ратници Српски, тамо су вјечне страже сине, тек ће да осјете силници дрски оштрицу наше отаџбине.
Данас се навршава 12 година од убиства двоје и рањавања четворо српске деце у Гораждевцу код Пећи, на Косову и Метохији, а за тај злочин нико још није одговарао.
Навршило се шеснаест година од страдања четрнаесторо жетелаца Старог Грацког на Космету. Свирепо убијени на пољу недалеко од села. Војници Кфора нису хтели да их заштите
Само два дана од последњег постројавања ПТЈ и њеног званичног расформирања уследили су позиви свим припадницима расформиране Јединице да се хитно јаве на дужност...
Метохијским улицама, вук сабласно ноћи вије, око четри прије зоре, туд свеједно проћи није. Куда ови момци крећу? Да л' је јава ил' је санак? У ваздуху осећа се да крвави биће данак...
Вучић, дакле не само да нема храбрости (мање битно), него нема ни жеље, а ни дозволу (најбитније) да након безмало тринаест година покрене једно питање – коме смета ЈСО и да ли нам је данас, када су терористичке претње на југу све оштрије и извесније, та јединица потребнија него икада?
„На разговорима у Бриселу 23. јуна премијер Србије Александар Вучић предаће Албанцима језеро Газиводе за које је до сада, чврсто и категорички, говорио да га не да. Цена отварања поглавља за улазак Србије у Европску унију биће катастрофална за српске националне и државне интересе.“
Пошто је у Тирани подржао стварање велике Албаније и тако обавио припреме за пут у САД, Александар Вучић се запутио у Вашингтон. Његова намера је била да добије подршку Беле куће за чланство Србије у ЕУ. Тачније према Вучићевој замисли Американци би требали да заврну руку бриселским комесарима који уз вођство Ангеле Меркел виде Србе као потрошну робу у санитарном коридору ван граница „цивилизоване“ Европе.
Пензионисани генерал и главнокомандујући НАТО снага из периода бомбардовања Србије Весли Кларк, бивша државна секретарка САД Мадлен Олбрајт и бивши заменик шефа Умникове администрације Џон Кови, нису ни после рата „отишли“ са Косова. Уместо оружја, зоне интересовања су им посталe инфраструктура, рудна богатства, осигуравајућа друштва, али и енергетика.
Након скандалозне посете премијера Србије Албанији (27. и 28. маја ове године), коју је западна пропаганда иронично назвала „историјском“, сада је више него јасно да је Вучић најозбиљнији лобиста такозване „велике Албаније“ и обичан амерички отирач за једнократну употребу.
Понављам, терористи, мада се упорно квалификују као „борци“, осим ако Србија у међувремену није признала ОВК као ослободилачки покрет, Друштво младих горана или какву невладину организацију за очување флоре и фауне Проклетија од Срба, Рома, Горанаца и Албанаца који су били погубни по биљни и животињски свет те бајковите планине?!