Са чиме пред Милоша

У уторак 23. априла по други пут обележићемо нови празник Војске Србије, изабран за чување сећања на Други српски устанак у Такову 1815. године. Претходних година славили смо 15. фебруар као Дан војске, но како је то био уједно и дан државности Србије претходне власти одлучиле су да пронађу нови датум за празник оружаних снага. Треба народ редовно и на време обавештавати о променама дана војске, овако тек се навикосмо на један датум, кад оно уведоше нови.

Дакле, у суботу 20. априла у Крушевцу ће бити централна прослава Дана Војске Србије са великом парадом у којој ће продефиловати више од 2.000 припадника војске са најсавременијом борбеном техником. И све то на Tргу косовских јунака. Само да се некоме из параде у Крушевцу не омакне, па из парадног строја онако инерцијом одмах маршевски продужи пут Мердара. Можда ће неки злобници у ЕУ и ову параду сврстати у „корак уназад”, у „говор прошлости”.

Дакле, са чиме сада пред Милоша, са каквом војском Србије? Односно, питање је у ком су сада односу српско друштво и српска војска, војна лица и цивили? Шта „човек са пушком” може да да друштву, а шта може да му одузме? И где је у свему томе јавност? У прошлости је армија најкомпактније улазила у свакодневни живот и свест маса, и због регрутног служења војног рока, кроз шта је пролазила већина мушке популације и била узор за многе, за цело друштво. Године и свеукупни догађаји на овим просторима изменили су донекле „лик непријатеља” и синдром „опсадног стања” земље, али по многим проценама Војска Србије и данас је најмонолитнији и морално најздравији део друштва. Наравно, и војску погађају оне исте социјалне болести од којих пати читаво наше друштво, али их војска очито стоички трпи. У том контексту војна лица у оквиру хијерархије мање или више говоре истину једни другима, али су цивили у томе вероватно мало „закинути”. Тотални престиж униформе феномен је прошлости, али, ипак, за упис у Војну академију никада није било више врло квалитетних кандидата. Могло би се рећи да је стагнација војске заустављена, и да се полако креће напред.

Данас систем одбране Србије броји око 36.000 припадника, директно под оружјем је око 13.000 војника, подофицира и официра, остало су припадници ВОА, ВБА, ВМА, ВТИ, цивили у Министарству одбране и Генералштабу. Однос између „борбеног” и „неборбеног” ешелона система одбране требало би мењати у корист „борбеног” састава. Војни буџет Србије износи око 800 милиона долара, што је за 150 милиона долара мање од војног буџета Хрватске.

Ударну снагу копнене војске чине механизоване бригаде, од којих Прва бригада има у свом саставу два механизована батаљона, један пешадијски батаљон, самоходни артиљеријски батаљон, батаљон вишецевних бацача ракета, ПВО батаљон, по један инжењеријски и логистички батаљон. Друга, Трећа и Четврта бригада имају у својим саставима један оклопни батаљон, два механизована батаљона, један пешадијски батаљон, један батаљон самоходне артиљерије, један батаљон вишецевних бацача ракета, један ПВО батаљон и по један батаљон инжењерије и логистике. Копнена војска располаже и Специјалном бригадом у којој је 63. падобрански батаљон, један противтерористички батаљон и батаљон командоса. У саставу копнене војске је и Мешовита артиљеријска бригада са три батаљона пољске артиљерије и батаљоном вишецевних бацача ракета, као и седам самосталних батаљона артиљерије, батаљон везе, батаљон АБХ, два батаљона војне полиције и два батаљона понтоњерске инжењерије. Резерву копнене војске чини осам територијалних бригада. У суштини, бригаде су структурисане попут британских, осим што је онај ко је то тако урадио „заборавио” да британске бригаде имају самоходну артиљерију какве немају наше и посебну авијацију копнене војске за подршку.

Од оружја копнена Војска Србије поседује 212 тенкова, 199 типа М-84 и 13 типа Т-72. Тенкови су нам већ застарели. Борбена возила пешадије М-80, имамо их 330 комада, такође су застарела. Треба пожурити израду домаћег пројекта „лазар-2” као оклопног точкаша. Број минобацача калибра 82 мм и 120 мм, имамо их 170 комада, недовољан је. Копнена војска има застарелу самоходну артиљерију, „гвоздике” калибра 122 мм, имамо их 70 комада, требало би хитно заменити нашим „норамаБ-52”. Вишецевни бацачи ракета „пламен” и „огањ” имају мали домет у односу на данашње вишецевне бацаче ракета, можда се то побољша повећањем домета ракете коју испаљују. Копнена војска ускоро очекују прву предсеријску испоруку противоклопних ракета „бумбар”.

Авијацији предстоји модернизација авиона Г-4, стижу и нове „ласте” за обуку, пилоти са Г-4 пролазе преобуку на авионе „орао”. Тренутно имамо 86 борбених авиона у оперативној употреби: 28 апарата миг-21, четири мига-29, 30 „орлова”, 24 авиона Г-4… Недавно су код нас били руски стручњаци да установе може ли се нама продужити употребна дозвола за мигове-21. Хрватима и Бугарима су одбили да то ураде. Нама ће вероватно дати дозволу, јер ми нисмо у НАТО-у. Понуда Москве за испоруку нових мигова-29М2, ПВО система и радара и даље стоји. Постојеће ПВО системе модернизујемо.

Углавном, Војска Србије и даље је бројно и технички најмоћнија оружана сила од свих бивших југорепублика. Но, не треба каснити и за другим комшијама.

Извор: Политика