Пише: Ратко Паић
Велики српски песник Јован Дучић је на савршено језгровит начин описао значај који има колективно сећање на људе који су силом вечног закона престали да живе физичким животом. Он је рекао – „Умрети, то није ништа, али бити заборављен – то је најсвирепија одмазда смрти над животом“.
Суштински следећи ту исту мисао, председник Русије Владимир Путин је ратификовао споразум између Русије и Србије о одржавању војних гробаља, чиме је створена правна основа за одржавање руских војних гробница, споменика и меморијалних објеката на територији Србије, као и обрнуто. Наравно, то је учињено управо зато да се не би десило да заборав прекрије хиљаде руских војника који су као савезници и пријатељи Србије изгубили животе на њеном тлу и ту били сахрањени на бројним гробљима.
Подсетимо, једно од највећих, Руско гробље или Руски некропољ се налази на београдском Новом гробљу, на коме је сахрањено преко три хиљаде руских војних и духовних лица, државника, научника и уметника, који су дали осетан допринос развоју српског друштвеног живота, а тамо се налазе и посмртни остаци руских војника који су погинули током Првог светског рата. Поменуто Руско гробље је донедавно било у изузетно лошем стању, иако се процењује да је то највећи руски некропољ изван територије Руске Федерације. Међутим, разуме се да ни то гробље није једино, јер према постојећим подацима у Србији укупно има 17 руских и совјетских војних гробаља на којима је сахрањено преко 5 хиљада совјетских војника, а поред тога постоји и најмање 50 меморијалних објеката и гробаља из периода Првог светског рата, на којима је сахрањено још око хиљаду руских војника.
А када је реч о гробовима српских војника из времена Другог светског рата који се налазе на територији Русије, њих је 35 и они су такође обухваћени споразумом ког је управо ратификовао Путин, након што га је прихватио и руски парламент. Тај документ предвиђа размену података о постојању, локацијама и стању војних гробаља, а две стране треба да предају једна другој листе и личне податке о погинулим војницима, сахрањеним на територијама обе земље, као и могућност приступа документима у вези локација на којим се гробља налазе. У споразуму се још наводи да ће Србија и Русија у сваком појединачном случају извршавати узајамне обавезе и једна другој на неограничено време бесплатно уступити земљиште за формирање нових војничких гробаља или обнављање старих.
Дакле, након прошлогодишњег потписавања тог руско-српског споразума, а сада и после његовог ратификовања, створили су се потребни услови да не буде заборављен нико од Руса сахрањених у Србији, као ни Срба који почивају у Русији, јер би то, како сам на почетку казао, по Јовану Дучићу представљало „најсвирепију одмазду смрти над животом“. Такође, у овом тренутку можемо се надовезати на мисао класика руске књижевности Антона Павловича Чехова, који је рекао – „Када сунце сија и на гробљу је весело“, и да закључимо да ће након овог међудржавног споразума, руска и српска гробља убудуће бити, ако не весела, онда барем достојанствена места колективног сећања. И то не само када сија Чеховљево сунце, него увек без престанка.
Извор: Глас Русије
