Тајна мога срца

Вољена моја девојчице, голубице моја, ако читаш ове редове, то значи да си напунила осамнаест година и да ти је тетка Бранка предала кључ који отвара ту кутију која је сада пред тобом. Ови редови, које ћеш прочитати, разјасниће ти многе ствари. O мени, о нама. Волео бих да их изнесеш из те просторије и да одеш на неко место, теби најдраже, и да тамо ово читаш. Верујем да имаш негде у природи такво место, на којем ћеш се осећати опуштено док будеш читала ове редове. Као прво, желео бих да ти кажем неколико речи о себи. Нажалост, нисам имао прилику да ти то лично испричам, па морам овако. Желим да ти испричам, пишући ове редове, неке ствари о твојој мајци и о мени, о теби и о нама свима. Али, да кренем редом.

Милорад Улемек Легија

Пред читаоцем је роман Милорада Улемека, који је, у основи, само један нови исповедни беочуг у ниски његових до сада објављених романа, а који су израз његове неодољиве потребе за сведочењем и спасоносним „изласком у бело”. Они су израз потребе да се у њиховом мозаику склопи слика о оном за чим се ишло, у знаку племенитих побуда, а до чега се није стигло. То нагнуће општем добру и околности које су то нагнуће приземљиле у лету, две су обале које усмеравају протицање Улемекове исповести, која ни овим романом, засигурно, неће бити заустављена. Тим извесније, што њено протицање вртложи оно што није у дистанци, која, ма какав набој носила, носи просинуће лепоте, боју њене утопије. Уверени смо и у то да ће књижевна критика прећутати и овај Улемеков роман, као и досадашње његове романе. Чини се да њих прати судбина романа Јурија Михаиловича Пољакова, који су, и без помоћи критике, прокрчили пут до читаоца и афирмисали „нови реализам” у руској књижевности. Такав реализам, критичког одређења, севне и из Улемекове исповедне прозе, тако и из овог његовог романа.

Јован Н. Ивановић