Роман Чопор је шеста књига Милорада Улемека, пре ње објавио је Гвоздени ров, Легионар, Момци из Бразила, Јуда и Крај. Ове књиге имају своје читаоце, али их је књижевна критика углавном прећутала, могуће из дневно-политичких разлога „хало“ одјека, што подразумева и старомодно схватање да је тешко судити о делу „независно од човека који га је написао“ (Сент-Бев). При томе се занемарује напомена Американца С. Жетмана (Прича и дискурс, 1978) да приповедач нипошто не мора бити истоветан са аутором. Не уважава се оно што је непобитно: да је дело засебна„ естетска чињеница“ у коме су садржана и мерила за његову критичко вредновање и интерпретацију. Подразумева се да је свако уметничко дело, без обзира на жанровско одређење, за свога аутора катарсично. Тако и за Милорада Улемека, али је за њега, лишеног слободе, већ и само писање његова слобода, један вид квалитетног живљења у духу његовог темперамента и карактера, његовог држања и истрајавања, његове оданости мисли и осећању да само човек који не изневери себе може нерањиво, упркос свему, пребивати у овом свету.
Јован Н. Ивановић
Милорад Улемек је рођен 1968. године у Београду, где је живео до своје ране младости. Средином осамдесетих година двадесетог века придружио се француској Легији странаца и као припадник једне од њених јединица, био на највећим светским ратним жариштима. Почетком деведесетих вратио се у отаџбину како би учествовао у одбрани српског народа. Године 1996. бива постављен за команданта ЈСО, најелитније српске јединице. Након 2000. године постаје жртва политичких интрига. Данас се налази у посебном одељењу казнено поправног завода Забела у Пожаревцу.
Комплет од четири књиге чине следећи романи:
1. Чопор
2. Кроз ватру и воду
3. За част и славу
4. Стазе пораза
Коментари
Још нема коментара.