Строј је био необично тих. Нас двадесет, постројени и озбиљни како само требамо да будемо. Чекамо да нам се обрати командант наше зоне. И фронт је необично миран, као да сви знају да смо ми „изабрани”. Добро, сви ми који смо у строју добровољци смо који су се јавили за овај задатак, али смо ипак изабрани, можда судбински. Већ сам се питао шта се више и чека да се уради оно што је одавно требало да се уради. Туку нас већ два месеца и то онако за све паре, а ми само седимо и одбијамо њихове нападе, више се кријући него нешто конкретно радећи, ако изузмемо понеког преосталог Шиптара који је остао на Метохији да прави и поставља заседе по путу. Нисам био више сигуран да ли има некога тамо горе, ко размишља о стварима о којима би требало да се размишља. Узвратити ударац, то је била читава поента овог рата који је започео не нашом кривицом нити намером.
Милорад Улемек Легија
Nikola –
Knjiga koja se čita u dahu. Jako jako teška priča koja govori o stradanju i žrtvi naših junaka za našu zemlju i naš narod… Najviše je utisak na mene ostavio pogotovo kraj…
Želim da pozdravim Vujketa i Komandanta kao i sve pripadnike Jedinice.
I hvala Vam ljudi što pišete ovakve knjige…da se zna istina…da znamo i mi mladji…i da pričamo svojoj deci…
Briks –
Divna emotivna knjiga. Treba da je procitaju oni koji su ucestvovali u ratu ali i oni koji su izbegavali rat.
Марко –
Јако емотиван роман. Колико је хероја у нашем народу као што су ликови из овог романа, а ни не знамо за њих.
Anica –
Pročitala je u dahu. Knjiga donosi veoma snažnu poruku o stradanju naših ratnika za vreme rata a bogami i posle. Vredi pročitati za nauk budućim generacijama.
Davor –
Izuzetna knjiga. Hvala Legiji što ju je posvetio SVIM BORCIMA bez obzira ko je pripadao kojoj jedinici vojske ili policije i što nikoga nije odvajao bio on redovan vojnik, dobrovoljac, policajac. Dosta smo se delili, svi smo se za isto borili i hvala mu na tome što je neko to konačno javno napiso.